Stolicu u tašnu pa u šetnju

Farkaš Zoltan vredno šmirgla drvenu stoličicu koja podseća na jabuku. Sastavni delovi imaju formu odgriska ukusne voćke, a stolica je udobna i može da se rasklopi. Jovana Jović je svoje delo na kome vredno radi u radionici Tehničke škole „Drvo art” na Dorćolu nazvala „jedrenje”. Jovanina ima deo od plavog platna, poput jedra.

– Može da posluži kao torba, ali prva namena je udobno sedenje jedne ili dve osobe, na obali mora – kaže uz osmeh učenica trećeg razreda.

Kolege po struci – budući dizajneri nameštaja od drveta, njih 15, učesnici su treće po redu međunarodne kreativne radionice „Dizajn igralište” koju organizuje škola „Drvo art”. Iskustvo sa vršnjacima i kolegama razmenjuju đaci i nastavnici iz gradića Bunjera u Italiji, Šoprona u Mađarskoj, Travne u Bugarskoj i dve beogradske obrazovne ustanove.

– Do ideje za radionicu došli smo spontano. Pre tri godine dogovarali smo se o razmeni predmeta a onda je sinula misao da je bolje osmisliti susrete i praktičan rad. To je najbolji način da gledamo i učimo jedni od drugih – objašnjava dr Zorica Đoković, direktorka škole „Drvo art”.

Troje đaka iz Mađarske, gde školovanje traje četiri plus dve godine, pokazali su vrhunsku manuelnu veštinu, tehniku same izrade. Italijani, u istom brojčanom sastavu, neprikosnoveni su u prezentaciji, samom nastupu, objašnjavanju ideje dizajna. Dvoje đaka i profesor iz Bugarske bez imalo sebičnosti otkrivaju tajne duboreza za koji su neprikosnoveni. Naši đaci uče od svih i, naravno, kao dobri domaćini organizovaće obilazak Beograda.

– Ne možemo da se poredimo međusobno jer svaka škola ima neku specifičnost. Mi imamo trogodišnje i četvorogodišnje profile. U Mađarskoj školovanje traje šest, u Italiji pet godina. Ipak, neprocenjiva je razmena iskustava – ističe direktorka Đoković.

A u radionici zahuktala atmosfera. Okupljeni oko „CC” mašine za kompjutersko navođenje seče drveta stoje đaci i profesor Vladislav Mitić. Od četiri stoličice đaka škole domaćina tri su gotove. Na modelu nazvanom „blenda” napravljenom od trouglastih uklopivih delova, osim drveta, stoji i magnet. Poput modernog tronošca, stoličica se lako rasklapa i uz pomoć dva polja magneta može da se pakuje u jednostavnu ploču, laku za nošenje.

– Vidan je značajan napredak naših đaka. Znanje će proširiti sami ali dobro je da vide kako se u drugim sredinama neguje odnos prema radu, poznavanju materijala – dodaje profesor Mitić. Održavanje radionice omogućili su grad Beograd i opština Stari grad i sponzori.

Andrijana Cvetićanin

---------------------------------

Izložba, Mikser, sajam

Radovi, svih 15 stoličica, biće premijerno prikazani na izložbi koja će biti otvorena u petak u Muzeju primenjene umetnosti i koja će trajati do nedelje, 20. marta. U maju je predviđena postavka u Dečijem kulturnom centru. Trebalo bi očekivati da budu na Mikseru, krajem godine na Sajmu nameštaja.

---------------------------------

Od stočića za kafu do stoličice

Prve godine đaci su imali zadatak da osmisle stočić za kafu. Prošle – klupe za enterijer javnih prostora. Nažalost, do sada nije se došlo do masovnije proizvodnje. Bila je ponuda za serijsku izradu jednog stočića ali je ponuđač izračunao da bi krajnji proizvod bio skup te je odustao. Ambicija škole je, priznaje direktorka, da se jednoga dana možda nađu na jednom od najprestižnijih sajmova nameštaja Satelit u Milanu:

– Polako, videćemo, niko ne brani da se nadamo. Do pre neku godinu daleko nam je bio i beogradski Sajam nameštaja.