Ostvaren značajan napredak

Prema izveštajima agencija
VAŠINGTON – Posle dve decenije stagnacije i pada ekonomskih aktivnosti tokom devedesetih, Srbija je u proteklih nekoliko godina ostvarila značajan napredak na ekonomskom planu, ocenjuje se u najnovijem izveštaju MMF-a.

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda zaključio je 18. oktobra prve konsultacije Člana IV samo sa Srbijom, posle raspada nekadašnje države Srbije i Crne Gore u junu.

Proizvodnja Srbije povećana je za 40 odsto od 2000, a rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) prošle godine iznosio je 6,8 odsto, navodi se dalje u saopštenju Borda direktora.

Rast BDP-a rezultat je napretka na polju makroekonomske stabilizacije, restrukturisanja bankarskog sektora i privatizacije.

Istovremeno, oko 60 odsto zaposlenih u Srbiji koji nisu na budžetu, niti u poljoprivredi, danas radi u privatnom sektoru. To je gotovo dva puta više nego pre pet godina, navodi se u izveštaju globalnog kreditora.

Nasleđe prethodne politike ipak još deluje na ekonomske performanse Srbije – zaposlenost je u padu, uprkos osetnom rastu BDP-a, inflacija je nakratko smanjena, a investicije u osnovna sredstva stagniraju ispod 20 odsto BDP-a.

MMF ukazuje da, odražavajući nizak nivo nacionalne štednje, deficit tekućih plaćanja ostaje dvocifren, što je rezultiralo povećanjem spoljnog duga do 65 odsto BDP-a zaključno sa avgustom ove godine, uprkos otpisu dugova Pariskog i Londonskog kluba.

Kada je reč o zapošljavanju, MMF preporučuje povećanje fleksibilnosti institucija na tržištu rada, uključujući reviziju zakona. Isto tako, Fond savetuje Srbiji da unapredi poslovnu klimu.

Početkom 2006. Narodna banka Srbije najavila je prelazak na fleksibilnost deviznog kursa i shodno tome prilagodila znatno jači dinar. Čelnici Fonda pozdravili su novu monetarnu politiku kao važan korak ka povećanju fleksibilnosti deviznog kursa.

Predviđena fiskalna ekspanzija ubrzaće pritisak na domaću tražnju i otežati deflaciju. Nedavno usvojen dodatni budžet, kojim se ostvaruje široka privatizacija, obezbeđuje povećanje troškova od četiri odsto BDP-a u 2006. u odnosu na prvobitni budžet. Ovo povećanje sastoji se od dodatne tekuće potrošnje i troškova na osnovu Nacionalnog investicionog plana za 2006 – 2007, što obezbeđuje sumu od 1,7 milijardi evra (7,5 procenata BDP-a u 2006).

Direktori Fonda smatraju da su preostali ekonomski debalansi posledica strukturnih slabosti preduzeća i zato savetuju ubrzavanje restrukturisanja i dovršavanje privatizacije.

Bord direktora MMF-a je, s obzirom na velike spoljne debalanse i kolebljivost, odobrio nastavak postmonitoring programa za još godinu dana, uprkos ranijoj otplati kojom su neplaćeni krediti Fondu svedeni ispod 100 odsto kvote koju Srbija ima.