Остварен значајан напредак

Према извештајима агенција
ВАШИНГТОН – После две деценије стагнације и пада економских активности током деведесетих, Србија је у протеклих неколико година остварила значајан напредак на економском плану, оцењује се у најновијем извештају ММФ-а.

Борд директора Међународног монетарног фонда закључио је 18. октобра прве консултације Члана IV само са Србијом, после распада некадашње државе Србије и Црне Горе у јуну.

Производња Србије повећана је за 40 одсто од 2000, а раст бруто домаћег производа (БДП) прошле године износио је 6,8 одсто, наводи се даље у саопштењу Борда директора.

Раст БДП-а резултат је напретка на пољу макроекономске стабилизације, реструктурисања банкарског сектора и приватизације.

Истовремено, око 60 одсто запослених у Србији који нису на буџету, нити у пољопривреди, данас ради у приватном сектору. То је готово два пута више него пре пет година, наводи се у извештају глобалног кредитора.

Наслеђе претходне политике ипак још делује на економске перформансе Србије – запосленост је у паду, упркос осетном расту БДП-а, инфлација је накратко смањена, а инвестиције у основна средства стагнирају испод 20 одсто БДП-а.

МMФ указује да, одражавајући низак ниво националне штедње, дефицит текућих плаћања остаје двоцифрен, што је резултирало повећањем спољног дуга до 65 одсто БДП-а закључно са августом ове године, упркос отпису дугова Париског и Лондонског клуба.

Када је реч о запошљавању, ММФ препоручује повећање флексибилности институција на тржишту рада, укључујући ревизију закона. Исто тако, Фонд саветује Србији да унапреди пословну климу.

Почетком 2006. Народна банка Србије најавила је прелазак на флексибилност девизног курса и сходно томе прилагодила знатно јачи динар. Челници Фонда поздравили су нову монетарну политику као важан корак ка повећању флексибилности девизног курса.

Предвиђена фискална експанзија убрзаће притисак на домаћу тражњу и отежати дефлацију. Недавно усвојен додатни буџет, којим се остварује широка приватизација, обезбеђује повећање трошкова од четири одсто БДП-а у 2006. у односу на првобитни буџет. Ово повећање састоји се од додатне текуће потрошње и трошкова на основу Националног инвестиционог плана за 2006 – 2007, што обезбеђује суму од 1,7 милијарди евра (7,5 процената БДП-а у 2006).

Директори Фонда сматрају да су преостали економски дебаланси последица структурних слабости предузећа и зато саветују убрзавање реструктурисања и довршавање приватизације.

Борд директора ММФ-а је, с обзиром на велике спољне дебалансе и колебљивост, одобрио наставак постмониторинг програма за још годину дана, упркос ранијој отплати којом су неплаћени кредити Фонду сведени испод 100 одсто квоте коју Србија има.