Ispred i iza Slavije

U tekstu objavljenom u rubrici Pogledi (9. mart) Petar T. Petković se bavi Mladima Liberalno-demokratske partije. Međutim, on to čini ne navodeći nijednom njihovo ime već ih svrstava u "omladinu, neutvrđenu u veri i nacionalnom biću". Metodima dobro poznatim iz Miloševićevog perioda, diskvalifikuje i napada, a ne preuzima odgovornost za javno izgovorenu reč i ne kaže jasno na koga misli. To nam samo govori o nedostatku demokratske kulture kod sagovornika kao i hrabrosti da stane iza onoga što govori. Mi se kao politička organizacija zalažemo za drugačiju i otvorenu politiku čistih računa i demokratskog ophođenja, kako prema sagovornicima, tako i prema onima koji su predmet naših razgovora, a takva politika počiva i na otvorenom i iskrenom dijalogu. Zato nemamo problema da javnosti kažemo da je Petar T. Petković mislio na nas i da je predmet celog spora – Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a, ili bolje rečeno – protest Mladih LDP-a povodom odluke RTS-a da podigne pretplatu za više od 15 odsto od nekadašnje cene.

U tom tekstu se – pored standardnih desničarskih teza – protura i nova tvrdnja potkrepljena neistinitim navodima da su Mladi LDP-a pozivali na ubistvo Aleksandra Tijanića. Prema toj tvrdnji, Mladi LDP-a su napali Tijanića "obradom" parole ("Spasi RTS i ubij se, Aleksandre") kojom su pristalice Demokratske opozicije Srbije, pa i Vojislava Koštunice, pre sedam godina slale poruku Miloševiću – da je vreme da se povuče s mesta predsednika SRJ ("Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane"). Tada ta parola nije predstavljala govor mržnje već huk slobode, a danas kada se ona ispevava Miloševićevim ministrima informisanja koji su danas direktori javnih servisa, ona postaje "govor mržnje".

Na prvi pogled radi se o neizmernom licemerju, međutim kada se zagrebe po površini vidi se da je u pitanju orkestrirani pokušaj "nacionalno svesnih" analitičara da kreiraju javno mnjenje Srbije.

U jednom delu teksta autor navodi sledeće: "Da je pomenute poruke neko drugi izgovorio, odmah bi dobile pečat opasnog fanatizma i nacionalizma". Koliko god ocenjivali fanatizam i nacionalizam opasnim pojavama, smatramo da je podjednako opasno i selektivno pamćenje, jer je na mitinzima podrške Miloševiću u organizaciji SPS-a 2001. i 2002. godine ista parola bila "posvećena" Zoranu Đinđiću. U to vreme je takva jedna poruka čak i nestajala u huku kampanje koja se vodila protiv Zorana Đinđića, kao priprema terena za njegovo ubistvo.

Da, gospodine Petkoviću, iza Slavije dolazi Avala, iza Avale Šumadija, Sandžak, iza Terazija – Mačva, Srem, Banat i ostala mesta na kojima se rađa jedna nova, moderna i evropska politika koja promoviše nov sistem vrednosti i u kojima je LDP osvojila dvesta dvadeset hiljada glasova i ušla u parlament Srbije da bi sutra "sve što je srpsko" bile i one vrednosti koje žive u razvijenim društvima kojima Srbija stremi.