Razaranje zajednice

Kampanja Čedomira Jovanovićeva za bojkot referenduma o ustavu dobila je preksinoć u Beogradu odgovor u performansu mladih sa severa Kosova. Studenti Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i podmladak Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova vikali su "Ubićemo Čedu", a njegove saveznike u borbi protiv ustava (Natašu Mićić, Nenada Čanka, Sonju Biserko, Natašu Kandić i Gorana Svilanovića) podrugljivo su "nagradili" zbog njihove borbe za nezavisno Kosovo.

Oni koji su na Trgu republike izveli ovu provokativnu i po mnogo čemu neprimerenu akciju "kontrabojkota" nisu jedini uočili da je pristalicama bojkota referenduma zajedničko to što slično misle i o sudbini Kosova. Nezavisnost je, po njihovom viđenju, gotova stvar.

"Bojkotaše" čini nedavno stvorena, praktično predizborna koalicija LDP-a, Građanskog saveza Srbije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Socijaldemokratske unije, kao i grupa nevladinih organizacija koja sebe naziva G8 (Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beogradski krug, Komitet pravnika za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih, Žene u crnom, Građanske inicijative i Helsinški odbor za ljudska prava). Jovanović je u ovoj priči naročito zanimljiv zbog toga što njega (i njegovu partiju) neki smatraju neformalnim političkim liderom jednog (medijski najistaknutijeg) dela civilnog sektora.

Ove grupe smatraju neprihvatljivom proceduru po kojoj je novi ustav donet u Narodnoj skupštini Srbije zbog odsustva javne rasprave. Ističu da je ustav partijski, umesto građanski, zameraju što Vojvodina nije dobila zakonodavnu vlast i smatraju da novi ustav ne predstavlja prekid, već kontinuitet sa Miloševićevom vladavinom. Mladi sa Kosova su nezasluženo svrstali Gorana Svilanovića u "bojkotaše", budući da bivši predsednik Građanskog saveza Srbije ne učestvuje u antireferendumskoj kampanji (iako smatra da je "okej" to što LDP, GSS i civilni sektor, po njemu "najbolji deo Srbije", u takvoj situaciji "prave suvislu predizbornu kampanju"). Svilanović, naime, smatra da u sadržini novog ustava "ništa nije posebno dramatično i nepopravljivo", no na Kosmetu mu verovatno nisu zaboravili prošlogodišnji potpis na predlog jedne međunarodne komisije o uslovnoj nezavisnosti Kosova.

Pošto kampanju protiv ustava vodi najteža artiljerija civilnog sektora koja se bavi ljudskim pravima, moglo se očekivati da će imati i osetniju podršku iz sveta. Međutim, da nije bilo prekjučerašnje kritike izvršnog direktora Međunarodne helsinške federacije za ljudska prava Arona Rodsa, ostali bi prilično usamljeni. (Pod okriljem ove organizacije deluje ovdašnji Helsinški odbor za ljudska prava, a poznata je i po tome što je u vreme NATO bombardovanja SRJ kritikovala lokalne nevladine organizacije koje su bile protiv "humanitarne intervencije"). Zbog podrške novom ustavu Srbije, Biljana Kovačević-Vučo, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), kritikovala je Savet Evrope i OEBS. Naime, Hans Olo Urstad, prvi čovek OEBS-a u Srbiji, na početku referendumske kampanje rekao je ministru pravde Zoranu Stojkoviću da je osnovni demokratski princip – učešće u demokratskim procesima. Stojković ovaj stav poslednjih nedelja često "poteže" kada kritikuje zagovornike bojkota predstojećeg referenduma.

Isto ili slično kažu i neki istaknuti predstavnici civilnog sektora za koje bi se teško moglo reći da su politički istomišljenici Demokratske partije Srbije. Sociolog Srećko Mihajlović je prekjuče na Radiju B92 izjavio da "bojkot nije rešenje". Mihajlović je kazao da će on izaći i glasati protiv, zbog toga što novi ustav "reguliše jednu partokratsku državu i omogućava partijama da same vladaju".

– I dosad smo mnoge stvari usvajali bez javne rasprave, a ovaj ustav u ovom trenutku jeste plod nekog konsenzusa. To da li se Vi, ili ja, ili neko treći ne slaže s tim, to je naš problem i mi taj problem rešavamo tako što ćemo tog dana izaći na birališta i reći "ne"– rekao je Mihajlović.

I Ivan Marović, jedan od vođa bivšeg pokreta "Otpor", smatra da je bojkot ustavnog referenduma "pogrešan potez antiustavne koalicije". Kako je napisao na internet-sajtu B92, on misli da je ova odluka "štetna po političku zajednicu jer ugrožava temeljne principe liberalne demokratije". Marović je naveo primer opozicije u Srbiji koja je pokušala bojkot izbora 1997. godine, "ali Milošević nije pao, dok se ta ista opozicija uključila u izborni proces 2000., i pored nedemokratičnosti tog izbornog procesa". "Pad Miloševića je osiguran pravilnim odgovorom opozicije na izbornu krađu, a ne bojkotom nedemokratskih izbora. Bojkot izbora je izbegavanje političkog sukoba, jer oni koji učestvuju u izbornom procesu bojkotuju one koji bojkotuju izborni proces, tako da se sukob odlaže ili prenosi na neki drugi nivo", zaključio je Marović.

Tako je, po njegovim rečima, bojkot referenduma o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, koji je organizovala Srpska demokratska stranka, doveo do uništenja političke zajednice u BiH.

Zanimljiv je i primer kosmetskih Albanaca, koji su bojkotovali izbore u Srbiji od 1992. godine, boreći se, kako su obrazlagali, protiv režima u Beogradu koji ih je tlačio, a u stvari protiv države Srbije od koje su želeli da se odvoje. Na kraju je, kao i u BiH, došlo do rata.

Po poslednjim istraživanjima agencije "Faktor plus", koalicija koju predvode Jovanović, Mićićeva, Čanak i Korać ima oko pet odsto podrške birača. Zagovornici ustava, pak, drže sigurno više od dve trećine biračkog tela (onog koje sigurno ili verovatno izlazi na izbore). Tako da i Jovanovićeva ocena u vezi sa motivima bojkota referenduma ("Neuspeh referenduma je preduslov demokratizaciji našeg društva. Ako budu poraženi na referendumu, biće poraženi i na izborima") više govori o tome koliko je antiustavnoj koaliciji stalo do izbornih rezultata, a koliko do "drugačijeg" ustava.