Kao da žive u kamenolomu

Valjevo – Mi nemamo ništa protiv izgradnje puteva i koridora, ali to ne želimo da plaćamo zdravljem. Međutim, njih samo interesuju pare i takozvani biznis, a nas da posle skoro četiri godine budu uklonjene ogromne kamene dine ispred naših kuća. Da to bude za sva vremena.

Ovim rečima dočekala nas je grupa ogorčenih stanovnika mesne zajednice Divci kod Valjeva, koji godinama ne mogu da reše problem sa bukom i prašinom koje prave kamioni i bageri prilikom utovara kamenog agregata na lokalnoj železničkoj stanici. Prava brda mlevenog kamena od njihovih kuća razdvaja samo magistralni put koji vodi od Valjeva za Beograd. Zbog odugovlačenja, pa i izbegavanja da se postigne dogovor sa predstavnicima preduzeća „Vojput“ i „Granit-peščar“ koja rade sa kamenim agregatom, kao i prevoznikom „Železnicama Srbije“, meštani su uzeli stvar u svoje ruke i punih 15 dana drže u blokadi utovarnu stanicu. U slučaju da se upale mašine, kažu Divčani, spremni su da ispred njih legnu, i to zajedno sa svojom decom.

– Prošli su svi rokovi za dogovor. Uz neprestano pristizanje kamenog agregata, mašine godinama rade uz nesnosnu buku i prašinu od šest ujutro do noći. Buka je nedeljom, praznicima, radi se podjednako zimi i leti. Mi bukvalno dišemo na „škrge“ i bez mogućnosti da otvorimo prozore na kućama, da sednemo u dvorišta ili da se duže od minuta zadržimo na trotoaru pored puta. Obraćali smo se svim nadležnim inspekcijama, ponajviše ekološkoj, iz koje su u nekoliko navrata donosili rešenja i zapisnike u kojima jasno stoji da je utovarna stanica za kameni agregat suviše blizu stambenih objekata i da ugrožava naše zdravlje, ali to je ostalo samo mrtvo slovo na papiru – kaže za naš list meštanin Slobodan Štulić, uz podatak da je na udaru oko 50 domaćinstava u kojima u poslednje vreme čak šestoro dece ima ozbiljnih problema sa disajnim organima.

Milena Nešovanović, samohrana majka maloletnog deteta čija kuća i frizerska radnja su nepunih 20 metara udaljene od kamenih dina, kaže da je pre dvadeset dana oko ponoći zbog problema sa disanjem i glavoboljom svoju kćerkicu morala da odveze u Hitnu službu u Valjevo. Da joj je dete po ceo dan u kući sa spuštenim roletnama, kao i da se znatno smanjuje broj mušterija u radnji.

Za zdravlje svog deteta, ali i sopstveno, ozbiljno je zabrinut i Ljubomir Stojanović, stolar iz Divaca, koji kaže da je imao problema sa pucanjem plućne maramice i sada kada god izađe ispred kuće ili na ulicu pod velikim je opterećenjem, pa i stresom, da ne naiđe kakav oblak prašine i ponovo ga otera u bolnicu. Podseća da je utovarna stanica već dovela do toga da se zatvori jedna kafana, prodavnica voća i povrća i pekara.

Slobodan Štulić, kao jedan od najagilnijih meštana u akciji da se navedeni problem trajno reši, kaže da im je sve ovo napravilo bivše rukovodstvo mesne zajednice koje je olako prihvatilo zlatouste priče predstavnika „Vojputa“ i „Granit-peščara“. Obećavali su, veli, zapošljavanje meštana, izgradnju fabrike pločica u kojoj će biti posla za 20 do 30 radnika, govorili da se neće dugo zadržavati na utovarnoj stanici u Divcima...

– Većina nas je znala da su to obećanja bez pokrića. Zaposlili su samo dva meštanina. Mi sada zahtevamo da pod hitno natovare u vagone postojeće količine agregata i više se nikada ne vrate na ovaj prostor. To je ultimatum, jer nam je ugroženo zdravlje i sam opstanak – poručuje Štulić, dodajući da je pre nekoliko dana Divčanin Milisav Andrić, koji radi u Cirihu, ponudio novčanu pomoć da se ova stvar, ako bude potrebno, nađe pred Međunarodnim sudom.

Budo Novović