Као да живе у каменолому

Ваљево – Ми немамо ништа против изградње путева и коридора, али то не желимо да плаћамо здрављем. Међутим, њих само интересују паре и такозвани бизнис, а нас да после скоро четири године буду уклоњене огромне камене дине испред наших кућа. Да то буде за сва времена.

Овим речима дочекала нас је група огорчених становника месне заједнице Дивци код Ваљева, који годинама не могу да реше проблем са буком и прашином које праве камиони и багери приликом утовара каменог агрегата на локалној железничкој станици. Права брда млевеног камена од њихових кућа раздваја само магистрални пут који води од Ваљева за Београд. Због одуговлачења, па и избегавања да се постигне договор са представницима предузећа „Војпут“ и „Гранит-пешчар“ која раде са каменим агрегатом, као и превозником „Железницама Србије“, мештани су узели ствар у своје руке и пуних 15 дана држе у блокади утоварну станицу. У случају да се упале машине, кажу Дивчани, спремни су да испред њих легну, и то заједно са својом децом.

– Прошли су сви рокови за договор. Уз непрестано пристизање каменог агрегата, машине годинама раде уз несносну буку и прашину од шест ујутро до ноћи. Бука је недељом, празницима, ради се подједнако зими и лети. Ми буквално дишемо на „шкрге“ и без могућности да отворимо прозоре на кућама, да седнемо у дворишта или да се дуже од минута задржимо на тротоару поред пута. Обраћали смо се свим надлежним инспекцијама, понајвише еколошкој, из које су у неколико наврата доносили решења и записнике у којима јасно стоји да је утоварна станица за камени агрегат сувише близу стамбених објеката и да угрожава наше здравље, али то је остало само мртво слово на папиру – каже за наш лист мештанин Слободан Штулић, уз податак да је на удару око 50 домаћинстава у којима у последње време чак шесторо деце има озбиљних проблема са дисајним органима.

Милена Нешовановић, самохрана мајка малолетног детета чија кућа и фризерска радња су непуних 20 метара удаљене од камених дина, каже да је пре двадесет дана око поноћи због проблема са дисањем и главобољом своју кћеркицу морала да одвезе у Хитну службу у Ваљево. Да јој је дете по цео дан у кући са спуштеним ролетнама, као и да се знатно смањује број муштерија у радњи.

За здравље свог детета, али и сопствено, озбиљно је забринут и Љубомир Стојановић, столар из Диваца, који каже да је имао проблема са пуцањем плућне марамице и сада када год изађе испред куће или на улицу под великим је оптерећењем, па и стресом, да не наиђе какав облак прашине и поново га отера у болницу. Подсећа да је утоварна станица већ довела до тога да се затвори једна кафана, продавница воћа и поврћа и пекара.

Слободан Штулић, као један од најагилнијих мештана у акцији да се наведени проблем трајно реши, каже да им је све ово направило бивше руководство месне заједнице које је олако прихватило златоусте приче представника „Војпута“ и „Гранит-пешчара“. Обећавали су, вели, запошљавање мештана, изградњу фабрике плочица у којој ће бити посла за 20 до 30 радника, говорили да се неће дуго задржавати на утоварној станици у Дивцима...

– Већина нас је знала да су то обећања без покрића. Запослили су само два мештанина. Ми сада захтевамо да под хитно натоваре у вагоне постојеће количине агрегата и више се никада не врате на овај простор. То је ултиматум, јер нам је угрожено здравље и сам опстанак – поручује Штулић, додајући да је пре неколико дана Дивчанин Милисав Андрић, који ради у Цириху, понудио новчану помоћ да се ова ствар, ако буде потребно, нађе пред Међународним судом.

Будо Нововић