Da li je Atlantidu potopio cunami

Pažnju svetskih medija ovih dana zaokupljaju dve prirodne katastrofe povezane neobičnim sticajem okolnosti. U vreme kada iz sata u sat stižu vesti o pogubnom dejstvu cunamija koji je, posle snažnog zemljotresa, promenio lice zemlje i pomerio obale Japana, iz prošlosti je po ko zna koji put izronila – Atlantida. Drevni grad, koji je, kako je zabeležio Platon u svojim dijalozima, zbrisan za samo jedan dan, takođe pod naletom razornog talasa.

Atlantida, koju je grčki filozof predstavio kao ostrvo u blizini Herkulovih stubova, današnjeg Gibraltara, pronađena je, tvrde naučnici, na jugu Španije, u nacionalnom parku Donjana, u močvari kraj reke Gvadalkivir. Međunarodni tim naučnika, koji predvodi Ričard Frond, sa američkog univerziteta Hartford u Konektikatu, posle dve godine istraživanja, predstavio je svoje otkriće u televizijskom dokumentarcu snimljenom za Nacionalnu geografiju. Ovi „moderni arheolozi” i geolozi, umesto da kopaju, poslužili su se modernom tehnologijom. Koristeći satelitske snimke, radar čiji talasi prodiru kroz zemljište i obavljajući podvodna ispitivanja tla, u centralnom delu močvare, koja je poplavljena tokom čak deset meseci godišnje, pronašli su obrise kružnih kanala koji odgovaraju Platonovim opisima načina na koji je izgrađena Atlantida.

Rezultati ovih ispitivanja, kao posredni dokazi, nisu bili dovoljni da potkrepe tezu da se misteriozni grad, koji je za jedan dan i jednu noć zauvek nestao u plavoj grobnici, nalazi baš u Španiji. Tek kada je pod močvarnim sedimentima pronađena zajednička pećnica, a zatim i statue čija je starost datirana u bronzano doba – baš u vreme kada je Atlantida, po predanju, doživljavala procvat, a zatim i iznenadnu propast, naučnici su poverovali da su na pravom putu. U to su ih, dodatno, uverila i arheološka nalazišta u centralnoj Španiji: „memorijalni gradovi”, nalik na Atlantidu, opkoljeni kanalima, za koje se pretpostavlja da su ih podizali preostali Atlantiđani, koji su preživeli katastrofalni cunami bežeći u unutrašnjost kopna. Nisu zanemarili ni činjenicu da su razorni talasi više puta pogađali obalu Španije, i to upravo onaj deo gde se nalazi nacionalni park Donjana. Prvi cunami o kojem su sačuvani naučni zapisi zabeležen je između 218. i 210. godine pre nove ere a jedan od najvećih bio je onaj posle katastrofalnog zemljotresa koji je potresao Lisabon 1755. godine.

Istraživači su, ipak, oprezni: kažu da ne mogu sa sigurnošću tvrditi da je zaista reč o Atlantidi, ali da je nalazište u blizini grada Kadiza „najozbiljniji kandidat” od svih do sada „pronalaženih” širom planete. Pre tima Ričarda Fronda, avanturisti, lovci na blago, arheolozi i maštari tragali su za drevnom civilizacijom na visoravnima oko bolivijskih Anda, na obalama Floride, u Kineskom moru, na grčkim ostrvima i u Africi. Mnogi se, međutim, već podsmevaju najnovijem otkriću ubeđeni da je Atlantida samo mit, plod Platonove mašte.

Danijela Dragićević