Да ли је Атлантиду потопио цунами

Пажњу светских медија ових дана заокупљају две природне катастрофе повезане необичним стицајем околности. У време када из сата у сат стижу вести о погубном дејству цунамија који је, после снажног земљотреса, променио лице земље и померио обале Јапана, из прошлости је по ко зна који пут изронила – Атлантида. Древни град, који је, како је забележио Платон у својим дијалозима, збрисан за само један дан, такође под налетом разорног таласа.

Атлантида, коју је грчки филозоф представио као острво у близини Херкулових стубова, данашњег Гибралтара, пронађена је, тврде научници, на југу Шпаније, у националном парку Доњана, у мочвари крај реке Гвадалкивир. Међународни тим научника, који предводи Ричард Фронд, са америчког универзитета Хартфорд у Конектикату, после две године истраживања, представио је своје откриће у телевизијском документарцу снимљеном за Националну географију. Ови „модерни археолози” и геолози, уместо да копају, послужили су се модерном технологијом. Користећи сателитске снимке, радар чији таласи продиру кроз земљиште и обављајући подводна испитивања тла, у централном делу мочваре, која је поплављена током чак десет месеци годишње, пронашли су обрисе кружних канала који одговарају Платоновим описима начина на који је изграђена Атлантида.

Резултати ових испитивања, као посредни докази, нису били довољни да поткрепе тезу да се мистериозни град, који је за један дан и једну ноћ заувек нестао у плавој гробници, налази баш у Шпанији. Тек када је под мочварним седиментима пронађена заједничка пећница, а затим и статуе чија је старост датирана у бронзано доба – баш у време када је Атлантида, по предању, доживљавала процват, а затим и изненадну пропаст, научници су поверовали да су на правом путу. У то су их, додатно, уверила и археолошка налазишта у централној Шпанији: „меморијални градови”, налик на Атлантиду, опкољени каналима, за које се претпоставља да су их подизали преостали Атлантиђани, који су преживели катастрофални цунами бежећи у унутрашњост копна. Нису занемарили ни чињеницу да су разорни таласи више пута погађали обалу Шпаније, и то управо онај део где се налази национални парк Доњана. Први цунами о којем су сачувани научни записи забележен је између 218. и 210. године пре нове ере а један од највећих био је онај после катастрофалног земљотреса који је потресао Лисабон 1755. године.

Истраживачи су, ипак, опрезни: кажу да не могу са сигурношћу тврдити да је заиста реч о Атлантиди, али да је налазиште у близини града Кадиза „најозбиљнији кандидат” од свих до сада „проналажених” широм планете. Пре тима Ричарда Фронда, авантуристи, ловци на благо, археолози и маштари трагали су за древном цивилизацијом на висоравнима око боливијских Анда, на обалама Флориде, у Кинеском мору, на грчким острвима и у Африци. Многи се, међутим, већ подсмевају најновијем открићу убеђени да је Атлантида само мит, плод Платонове маште.

Данијела Драгићевић