Krompir na ceni još mesec dana

„Krompir u supermarketima nikad skuplji, a kvalitet nikad lošiji. Polutruo je, polovina se baci. A kilogram ne može da se nađe za manje od 100 dinara”, komentarišu potrošači ovih dana.

Zašto je ovo povrće, koje je i po nekoliko puta nedeljno na trpezi prosečne srpske porodice sve skuplje? Zašto ponegde košta i više od 130 dinara? Slično je i sa drugim povrćem, poput crnog luka, a ne zaostaje ni voće – jabuke i kruške nikada skuplje.

Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, kaže da je ovo doba godine uvek najgore i za kupovinu i za prodaju povrća, a posebno krompira.

– Potrošile su se zalihe iz skladišta, ali mislim da ova situacija neće dugo potrajati. Najduže još mesec dana. Jer, kada se sa dolaskom proleća bude pojavio mladi krompir, sasvim je očekivano da će cena starog pasti – objasnio je Prostran.

Do tada, udar na novčanik neće biti mali, jer je Srbija veliki potrošač krompira. Zbog niskog standarda, ovo povrće često je našim sugrađanima zamena za meso ili skuplje namirnice. Prosečan potrošač u Srbiji, prema podacima agencije za istraživanja tržišta GFK, krompir jede deset puta mesečno, odnosno svakog trećeg dana, a čak oko 15 odsto građana ovo povrće konzumira četiri do šest puta nedeljno. Jagnjetinu, poređenja radi, ručamo manje od dva puta mesečno, a ribu konzumiramo četiri puta u toku meseca.

Trgovci kažu da ima nekoliko razloga za uvećanje cena krompira, ali nisu oni ti koji kroje cenovnike, već ih prilagođavaju onima koje šalju dobavljači.

– Verovatno je ove godine podbacio rod, a možda su i proizvođači bili nezadovoljni otkupnom cenom. Sve to se odrazilo i na maloprodajnu cenu. Mi, ipak, nastojimo da što više obuzdamo poskupljenja i u našim prodajnim objektima kilogram krompira košta 71,50 dinara, a crnog luka 56,50 dinara – kaže Milena Radulović, direktorka marketinga „SOS marketa”.

Vojislav Stanković, saradnik u Centru za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, rekao je još prošle nedelje da razlog za rekordnu cenu krompira može da bude i pokušaj trgovaca i nakupaca da ostvare ekstraprofit.

– Prošle godine u Srbiji je proizvedeno 887.363 tone krompira, a toku 2009. godine 898.282 tone, što znači da je proizvodnja bila neznatno manja. Evidentno je da su trgovci i nakupci od proizvođača otkupili veće količine krompira i sada pokušavaju dodatno da zarade – rekao je on.

Krompir nije jedino povrće čija je cena višestruko veća nego lane. Crni luk je skuplji 60 ili 70 dinara.

– Razlog je slabiji rod. Zbog loših vremenskih uslova i obilnih kiša, prinosi su prošle godine bili smanjeni, a istovremeno su porasli i troškovi proizvodnje. Skuplji su struja, gorivo, pesticidi. Sve se to ugrađuje u maloprodajne cene voća i povrća i gura ih nagore – objasnio je Prostran.

S. Despotović

------------------------------------------

Zbog čega poskupljuje hleb

Pekari su najavili da bi zbog povećanja cena struje vekna belog hleba „sava” za mesec dana mogla da poskupi na čak 70 dinara. Nelogično potrošačima zvuči računica da zbog povećanja cena struje za nešto više od 10 odsto hleb poskupi sa 55 na 70 dinara. To potvrđuju i u EPS-u.

– Ovo nije prvi put da pekari alibi za poskupljenja traže u ceni struje. Kifle i peciva pekarima donose dobru zaradu i poskupljenje struje ne mora da im bude izgovor za poskupljenje hleba. Uostalom, cene peciva menjaju kad god oni hoće, bez obzira na to da li i koliko poskupljuje struja. Strukturu troškova u jednom hlebu ili jednoj kifli pekari nikada nisu pokazali, a da jesu, videlo bi se da im troškovi struje nikako ne mogu biti pokriće za tolika poskupljenja – navodi Momčilo Cebalović, direktor Sektora EPS-a za odnose s javnošću.

Iz Unije pekara odgovaraju da nije poskupljenje struje jedini razlog.

– Očekuje se porast cene brašna koja će iznositi od 55 do 60 dinara, a stalno raste i cena nafte koja učestvuje kako u procesu proizvodnje hleba, tako i u transportu – ističe Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

---------------------------------------

Potrošačke cene uvećane 11,8 odsto

Indeks potrošačkih cena uvećan je u poređenju sa februarom 2010. godine 11,8 odsto, pokazuju podaci Gradskog zavoda za informatiku i statistiku. Hrana i bezalkoholna pića skuplji su, u proseku, 15,4 odsto, alkoholna pića i duvan 14,1, a računi za vodu, električnu energiju i gas takođe 14,1 procenata. Cene usluga u hotelima i restoranima uvećane su 12,1 odsto, a transporta 12,8 procenata.