Кромпир на цени још месец дана

„Кромпир у супермаркетима никад скупљи, а квалитет никад лошији. Полутруо је, половина сe баци. А килограм не може да се нађе за мање од 100 динара”, коментаришу потрошачи ових дана.

Зашто је ово поврће, које је и по неколико пута недељно на трпези просечне српске породице све скупље? Зашто понегде кошта и више од 130 динара? Слично је и са другим поврћем, попут црног лука, а не заостаје ни воће – јабуке и крушке никада скупље.

Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије, каже да је ово доба године увек најгоре и за куповину и за продају поврћа, а посебно кромпира.

– Потрошиле су се залихе из складишта, али мислим да ова ситуација неће дуго потрајати. Најдуже још месец дана. Јер, када се са доласком пролећа буде појавио млади кромпир, сасвим је очекивано да ће цена старог пасти – објаснио је Простран.

До тада, удар на новчаник неће бити мали, јер је Србија велики потрошач кромпира. Због ниског стандарда, ово поврће често је нашим суграђанима замена за месо или скупље намирнице. Просечан потрошач у Србији, према подацима агенције за истраживања тржишта ГФК, кромпир једе десет пута месечно, односно сваког трећег дана, а чак око 15 одсто грађана ово поврће конзумира четири до шест пута недељно. Јагњетину, поређења ради, ручамо мање од два пута месечно, а рибу конзумирамо четири пута у току месеца.

Трговци кажу да има неколико разлога за увећање цена кромпира, али нису они ти који кроје ценовнике, већ их прилагођавају онима које шаљу добављачи.

– Вероватно је ове године подбацио род, а можда су и произвођачи били незадовољни откупном ценом. Све то се одразило и на малопродајну цену. Ми, ипак, настојимо да што више обуздамо поскупљења и у нашим продајним објектима килограм кромпира кошта 71,50 динара, а црног лука 56,50 динара – каже Милена Радуловић, директорка маркетинга „СОС маркета”.

Војислав Станковић, сарадник у Центру за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, рекао је још прошле недеље да разлог за рекордну цену кромпира може да буде и покушај трговаца и накупаца да остваре екстрапрофит.

– Прошле године у Србији је произведено 887.363 тоне кромпира, а току 2009. године 898.282 тоне, што значи да је производња била незнатно мања. Евидентно је да су трговци и накупци од произвођача откупили веће количине кромпира и сада покушавају додатно да зараде – рекао је он.

Кромпир није једино поврће чија је цена вишеструко већа него лане. Црни лук је скупљи 60 или 70 динара.

– Разлог је слабији род. Због лоших временских услова и обилних киша, приноси су прошле године били смањени, а истовремено су порасли и трошкови производње. Скупљи су струја, гориво, пестициди. Све се то уграђује у малопродајне цене воћа и поврћа и гура их нагоре – објаснио је Простран.

С. Деспотовић

------------------------------------------

Због чега поскупљује хлеб

Пекари су најавили да би због повећања цена струје векна белог хлеба „сава” за месец дана могла да поскупи на чак 70 динара. Нелогично потрошачима звучи рачуница да због повећања цена струје за нешто више од 10 одсто хлеб поскупи са 55 на 70 динара. То потврђују и у ЕПС-у.

– Ово није први пут да пекари алиби за поскупљења траже у цени струје. Кифле и пецива пекарима доносе добру зараду и поскупљење струје не мора да им буде изговор за поскупљење хлеба. Уосталом, цене пецива мењају кад год они хоће, без обзира на то да ли и колико поскупљује струја. Структуру трошкова у једном хлебу или једној кифли пекари никада нису показали, а да јесу, видело би се да им трошкови струје никако не могу бити покриће за толика поскупљења – наводи Момчило Цебаловић, директор Сектора ЕПС-а за односе с јавношћу.

Из Уније пекара одговарају да није поскупљење струје једини разлог.

– Очекује се пораст цене брашна која ће износити од 55 до 60 динара, а стално расте и цена нафте која учествује како у процесу производње хлеба, тако и у транспорту – истиче Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

---------------------------------------

Потрошачке цене увећане 11,8 одсто

Индекс потрошачких цена увећан је у поређењу са фебруаром 2010. године 11,8 одсто, показују подаци Градског завода за информатику и статистику. Храна и безалкохолна пића скупљи су, у просеку, 15,4 одсто, алкохолна пића и дуван 14,1, а рачуни за воду, електричну енергију и гас такође 14,1 процената. Цене услуга у хотелима и ресторанима увећане су 12,1 одсто, а транспорта 12,8 процената.