Zarobljeni u staračkom domu

„Izuzetno skromni uslovi života”, prvo je što je zaštitnik građana, Saša Janković, naveo kao najveći problem ustanova za smeštaj starih osoba nad kojima je prošle godine vršen nadzor.

Prostorije su zapuštene, higijena loša, gotovo u svim institucijama ovog tipa vlada depresivna atmosfera, domovi su prenatrpani, kreveti smešteni u sav raspoloživ prostor, a u mnogima i dalje postoje petokrevetne i šestokrevetne sobe, navodi se u godišnjem izveštaju zaštitnika građana za prošlu godinu, u delu koji se bavi ustanovama za smeštaj starih osoba i pritužbama građana u vezi sa tim. Kancelarija zaštitnika građana tokom protekle godine dobila je veliki broj pritužbi koje se odnose na ustanove za smeštaj starih osoba, uslove boravka u njima, proceduru smeštaja u staračke domove. Obavljeno je 13 poseta gerontološkim centrima i domovima za smeštaj starih osoba. Utvrđeno je da u Srbiji zvanično radi 41 državni i 42 privatna doma za stare, da u državnim domovima ima oko 7.000 mesta, a u privatnim, koji su prijavljeni i imaju dozvolu za rad, 1.019 mesta.

Ombudsman je dobio i pritužbe od osoba koje su tvrdile da su smeštene u starački dom protiv svoje volje i koje su u tom smislu tražile pomoć zaštitnika građana. U pojedinim pritužbama objašnjeno je i da su takvoj osobi oduzeta lična dokumenta po dolasku u dom, da su deca uzela stan i penziju i protive se izlasku roditelja iz doma.

– Imali smo čak i slučaj čoveka koji je bio smešten u psihijatrijsku ustanovu bez odluke suda i bez sopstvene saglasnosti, ali tu smo imali pravnog osnova da reagujemo i upozorimo da zakonska procedura nije poštovana. Možemo reagovati i u slučajevima pritužbi da je osoba smeštena u dom bez sopstvene saglasnosti i na naš zahtev direktor može pustiti tu osobu iz doma, ali to nije rešenje, jer je problem sistemski – ističe Janković.

Naime, zakonska rešenja su neodređena, nije precizno regulisana procedura smeštaja starih osoba u dom. Tim pitanjem, odnosno nastojanjem da se ovakvi problemi precizno pravno regulišu, zaštitnik građana će se baviti u narednom periodu.

– To je vrlo ozbiljan problem jer imamo ljude koji su, praktično, lišeni slobode bez ikakvog pravnog osnova. To je jedna od pravno neodređenih stvari, a ne bi smela biti takva jer se tiče jednog od osnovnih prava: prava na slobodu – naglašava Janković.

U izveštaju ombudsmana, u delu koji se odnosi na ustanove za smeštaj starih osoba, ukazano je i na problem privatnih domova koji rade bez dozvola, a registrovani su kao privredna društva, pansioni za pružanje ugostiteljskih usluga, samostalne trgovinske radnje, čime ne podležu inspekciji Ministarstva rada i socijalne politike, i da je neophodno što pre obaviti licenciranje ovih ustanova. Zaštitnik građana je naveo i slučajeve „prihvatilišta” za stare koji rade tako što fizička lica sklapaju ugovor o doživotnom izdržavanju sa starim osobama, preuzimaju njihovu penziju i stan ili zemlju, a zatim ih smeštaju u dom, gde oni borave često u nedovoljno dobrim uslovima. Prilikom nadzora, primećeno je i da domovi nemaju dovoljno zaposlenih, da je u privatnim domovima medicinsko osoblje najčešće angažovanu po ugovoru, a ne za stalno, da često nemaju ni osnovnu medicinsku dokumentaciju svojih korisnika, kao ni dokaze korisnika da su smešteni tu uz svoj pristanak, odnosno uz saglasnost staratelja.

– Osim zakonskih rešenja koja nisu dovoljno dobra ili ih za određene slučajeve nema, suštinski problem, kada su državni domovi u pitanju jeste nedostatak sredstava zbog čega oni i moraju da rade u tako lošim uslovima. Srbija je sve više zemlja starih i ovim problemom država mora ozbiljno da se pozabavi. Opšti utisak je i da još nismo svesni koliko se mnogo građana suočava sa problemima sa kojima se ne smeju suočavati, ne samo u ovom, već u brojnim drugim slučajevima – ističe Janković.

Jelena Čalija

-------------------------------------------

Svi imaju probleme u ostvarivanju socijalnih i ekonomskih prava

Govoreći o obimnom izveštaju o radu Kancelarije zaštitnika građana za prošlu godinu, koji je prekjuče predat predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović, Janković ističe da se „svi građani suočavaju sa velikim problemima u ostvarivanju socijalnih i ekonomskih prava”. Zaštitnik građana bavio se pravom na privatnost, reformom pravosuđa, ugrožavanjem medijskih sloboda i napadima na novinare, odlaganjem restitucije, izborima za nacionalna veća nacionalnih manjina, zloupotrebama dopunskog rada lekara, problemom desetina hiljada izbeglica koji još nije rešen, neuplaćivanjem poreza i doprinosa zaposlenima, problemom „pravno nevidljivih” osoba koje nemaju lična dokumenta, lošim uslovima u zatvorima, slučajem „nestalih beba”, propustima u sprovođenju legalizacije. „Svaka druga pritužba zaštitniku građana odnosi se na ćutanje administracije, sporost, neusklađenost procedura, očigledno pogrešnu primenu zakona i druga kršenja načela dobre uprave”, navodi se u izveštaju.