Libija očekuje vazdušne udare

Poslednjim avionom koji je poleteo iz vazdušnog prostora Libije pre njegovog zatvaranja, „Jatovim” „boingom-737” napustio sam Tripoli u petak odmah posle ponoći po lokalnom vremenu.

Nedugo posle usledilo je saopštenje sa sednice Saveta bezbednosti UN kojim se uvodi zona zabranjenog letenja nad Libijom, da bi sada i Libija sa svoje strane zatvorila vazdušni prostor.

U Tripoliju je rezolucija UN prihvaćena skoro u celosti, rečeno je da su vojne operacije odmah zaustavljene i da se traži način da se pregovara sa pobunjenicima koji očekuju i kopnenu invaziju u njihovu korist, isporuke oružja iz inostranstva i sada će biti manje fleksibilni u bilo kakvim mogućim pregovorima sa vlastima u Tripoliju.

Da li je najnoviji potez Gadafija došao prekasno? Ili je rezolucija Saveta bezbednosti UN bila iznenađenje za mnoge?

Rezolucija, ovakva kakva je, izlobirana je u četvrtak kasno popodne, za nekih šest sati lobiranja Francuza, Britanaca i Amerikanaca. Sama po sebi rezolucija daje vrlo široka ovlaštenja za upotrebu sile protiv pukovnika Gadafija i njegovih snaga.

Dakle, ona je rigidnija od puke primene „zone zabranjenog letenja” nad Libijom. Tekst rezolucije tako je sročen da se može vazdušno napasti svaki vojni cilj u Libiji koji koristi Gadafiju.

Činjenica da vazdušni udari nisu usledili odmah pokazuje da nije bilo potrebne koncentracije zapadnih vojnih efektiva oko Libije i da se tek sada vrši ubrzani prethodni raspored borbene avijacije.

U petak ujutro Italija je zatvorila svoju ambasadu u Tripoliju. To je direktna potvrda da će se vazdušne snage, koje bi trebalo da napadnu Libiju, pre svega koncentrisati na italijanskim aerodromima na jugu zemlje.

Američka Šesta flota u Sredozemlju raspolaže u ovom trenutku sa manjim brojem borbenih aviona nego što to zahtevaju vazdušni udari po ciljevima u Libiji. Nosači aviona Italije, Francuske i Velike Britanije, pa i Španije, nose skroman broj letelica, tako da će u eventualnu operaciju biti uključeni i američki avioni iz baza u Velikoj Britaniji, pre svega bombarderi B-52 koji lansiraju krstareće rakete.

Kombinacija raketnog udara sa brodova američke Šeste flote, krstareći projektili sa podmornica i napadi lovaca-bombardera scenario je rata protiv pukovnika Gadafija i njegovih snaga.

Ciljevi će biti glavno podzemno komandno mesto libijske vojske blizu Tripolija, komandni i radarski centri libijske PVO i avijacije, vojni aerodromi Al Adam, Al Avai, Tripoli, Lutuija, Ukba bin Nafi, vojne akademije, jedinice libijske vojske oko Bengazija i Misurate i baze ratne mornarice u Tripoliju, Al Kumi, Bordijahu i Daruahu.

Čime sve Libija može da odgovori napadačima? Borbena avijacija Libije teško da može da se ravnopravno suprotstavi zapadnim avionima, PVO sistem Libije pod imenom „Seneč” raspolaže sovjetskim raketnim sistemima velikog dometa tipa SA-2 i SA-5, to su već prilično zastareli sistemi, kao i raketama SA-3 „neva” , SA-6 „kub” i SA-8.

Kopnena vojska Libije poseduje sovjetske PVO raketne sisteme SA-9, i projektile SA-7, SA-13 i francuske rakete „krotal”. Protivavionska odbrana Libije ima i veći broj topova raznih kalibara.

Izjave da će libijska vojska odgovoriti na napade svojim napadima na ciljeve u Mediteranu verovatno žele da asociraju na libijsko raketno gađanje italijanskog ostrva Lampeduza pre 25 godina. Bez materijalne štete i ljudskih gubitaka.

Danas Libija nema rakete sa kojima bi ozbiljno ugrozila susedne države, osim projektila „frog” dometa 80 km, 45 takvih raketa je u arsenalu libijske vojske.

Vazdušni udari po ciljevima u Libiji biće izvedeni sa velike distance, avioni zapadnih država neće u početku ni bez veće potrebe ulaziti u vazdušni prostor Libije.

Posle prve faze, može da usledi pauza od dan-dva, da se sagledaju efekti napada na odnos snaga u libijskom građanskom ratu. Nesumnjivo je da će pobunjenici nastojati da maksimalno eksploatišu rezultate vazdušnih napada na snage pukovnika Gadafija. Tim više što se na Zapadu sada uopšte i ne krije da je krajnji cilj cele akcije odlazak Gadafija sa vlasti.