Mlevenje kao u tursko doba

VLADIČIN HAN – U ravničarskom selu Prekodolce, na neki kilometar od Vladičinog Hana, vodenica potočara Jordana Stošića (79) jedna je od tri koje još rade u toj opštini. Nekada ih je bilo mnogo više i mlele su žito za 50 sela.

Vodenica Stošića potiče iz turskog doba, a u 21. vek ušla je sa novim izgledom, ali sa starom tehnologijom. Stošić priča da je vodenicu i imanje kupio njegov pradeda od turaka. Mnogo je vremena proletelo, mnogi ratovi prohujali, a vodenica je zahvaljujući familiji Stošić opstala.

– Bila je sklona padu, građa joj bila propala i zato smo je sada sazidali od čvrstog materijala. Radi ko i pre i radiće jer smo se tako mi u porodici dogovorili, a to su od nas tražili i meštani ovde. Brašno samleveno na potočari ne može se uporediti sa onim koje se melje na struju. Sve više ljudi se okreće zdravoj hrani pa će i vodenice, verujem, raditi još dugo. Ovde meljem i žito za ishranu stoke, i njima je hrana sa potočare ukusnija.

Vodeničar živi sa suprugom Radmilom u slozi već 58 godina, sa kćerkom, zetom i unukom, a od druge kćerke, koja je preminula, ima još dva unuka, te se ne plaši da će vodenica biti zapuštena jer su mu ukućani i pomogli da je obnovi. Sve više ljudi traži brašno samleveno u potočari pa tako samelje kukuruz i za Fabriku hleba iz Surdulice, a brašno od raži i kukuruza uzima kod njega i vladika eparhije vranjske Pahomije.

Na hektaru okućnice su dve kuće i voćnjaci pa ima posla sa svojima i na imanju. Ne žali se, kaže, radiće dok može, a vodenica će sigurno i kada on više ne bude mogao. To mu je važno.

Držati vodenicu danas nije baš isplativ posao, ali, kaže Stošić, ne može bez vodenične buke. Radio je četrdeset godina i u preduzeću i u vodenici, a završio je i ekonomsku školu. Ponekad mora da provede u vodenici do kasno u noć, mušterije moraju, kaže, da se poštuju. Za mlevenje 50 kilograma žita potrebno je dva i po sata. u vodenici nema ni stolice, a ni klupe. Mušterije, mogu da posede i popričaju sa vodeničarem, dok radi, samo u njegovom dvorištu ili u kući, nedaleko, ali samo nakratko jer ne sme da "iscuri" žito i treba na vreme dopuniti koš.

Selo Prekodolce i susedno Žitorađa imaju plodnu zemlju koja se zaliva iz čiste planinske reke Vrle što se sliva sa planine Čemernik. Voda je sprovedena kanalom dugim tri kilometra do vodenice. Ljuti se Jordan na neke doseljenike koji otpatke iz domaćinstava, kaže, bacaju u kanal. Tek nekoliko meštana hoće da mu pomogne da pročisti korito iako je u ta dva sela svi koriste za zalivanje oko 60 hektara zemlje. Zbog ispuštanja vode iz akumulacija Vlasinskih hidroelektrana jaka voda odnese jaz pa mora da plati mašine da vodu navedu ponovo na kanal.