Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Млевење као у турско доба

Млевење као у турско доба
Стари мајстор у воденици из турског доба Фото В. Златковић

ВЛАДИЧИН ХАН – У равничарском селу Прекодолце, на неки километар од Владичиног Хана, воденица поточара Јордана Стошића (79) једна је од три које још раде у тој општини. Некада их је било много више и млеле су жито за 50 села.

Воденица Стошића потиче из турског доба, а у 21. век ушла је са новим изгледом, али са старом технологијом. Стошић прича да је воденицу и имање купио његов прадеда од турака. Много је времена пролетело, мнoги ратови прохујали, а воденица је захваљујући фамилији Стошић опстала.

– Била је склона паду, грађа јој била пропала и зато смо је сада сазидали од чврстог материјала. Ради ко и пре и радиће јер смо се тако ми у породици договорили, а то су од нас тражили и мештани овде. Брашно самлевено на поточари не може се упоредити са оним које се меље на струју. Све више људи се окреће здравој храни па ће и воденице, верујем, радити још дуго. Овде мељем и жито за исхрану стоке, и њима је храна са поточаре укуснија.

Воденичар живи са супругом Радмилом у слози већ 58 година, са кћерком, зетом и унуком, а од друге кћерке, која је преминула, има још два унука, те се не плаши да ће воденица бити запуштена јер су му укућани и помогли да је обнови. Све више људи тражи брашно самлевено у поточари па тако самеље кукуруз и за Фабрику хлеба из Сурдулице, а брашно од ражи и кукуруза узима код њега и владика епархије врањске Пахомије.

На хектару окућнице су две куће и воћњаци па има посла са својима и на имању. Не жали се, каже, радиће док може, а воденица ће сигурно и када он више не буде могао. То му је важно.

Држати воденицу данас није баш исплатив посао, али, каже Стошић, не може без воденичне буке. Радио је четрдесет година и у предузећу и у воденици, а завршио је и економску школу. Понекад мора да проведе у воденици до касно у ноћ, муштерије морају, каже, да се поштују. За млевење 50 килограма жита потребно је два и по сата. у воденици нема ни столице, а ни клупе. Муштерије, могу да поседе и попричају са воденичарем, док ради, само у његовом дворишту или у кући, недалеко, али само накратко јер не сме да "исцури" жито и треба на време допунити кош.

Село Прекодолце и суседно Житорађа имају плодну земљу која се залива из чисте планинске реке Врле што се слива са планине Чемерник. Вода је спроведена каналом дугим три километра до воденице. Љути се Јордан на неке досељенике који отпатке из домаћинстава, каже, бацају у канал. Тек неколико мештана хоће да му помогне да прочисти корито иако је у та два села сви користе за заливање око 60 хектара земље. Због испуштања воде из акумулација Власинских хидроелектрана јака вода однесе јаз па мора да плати машине да воду наведу поново на канал.

– Надлежни из електрана два пута до сада изашли су ми у сусрет и машинама усмерили воду на јаз. Захвалан сам им на томе јер воденица није потребна само мени већ и селу – каже Јордан.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.