Kućni savet protiv dojilja

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Ono što svaki pridošlica ovde shvati veoma brzo, to je da je Amerika zemlja urbanističkog, saobraćajnog i svakog drugog reda. Sve je detaljno propisano, striktno regulisano i dosledno poštovano. Ne toliko zbog ličnih sklonosti Amerikanaca, koliko zbog karaktera države. Nepoštovanje reda podrazumeva naime da će sankcija za to stići ranije ili kasnije…

To ponekad dovodi i do neobičnih nesporazuma i apsurdnih situacija.

Opisaću dve, iz dva ovde najvažnija grada: Njujorka i Vašingtona, na koje je moja prva reakcija bila – pa baš su čudni ovi Amerikanci.

PRIČA PRVA: U Njujorku, u njegovom središtu, u najotmenijem delu Menhetna (Aper vest sajd – Gornja zapadna strana), postoji butik neobičnog imena: „Aper brests sajd”. „Brest” (breast) jeste reč za ženske grudi, dojke. To je jedino mestu u gradu u kojem majke koje doje svoje bebe, mogu da kupe baš sve s tim u vezi: specijalne grudnjake, pumpice, pokrivače za bradavice i što šta još. Ali „Aper brest sajd” je i više od toga: tu dojilje dolaze i po besplatne savete, preporuke za lekare-specijaliste i slično, a da pri tom nisu obavezne da bilo šta kupe.

Vlasnica butika je bivša policajka, koja je ovaj posao, za koji kaže da nije samo biznis, nego i uslužni servis sugrađankama, pokrenula još pre 11 godina, iz svog stana. Pošto je bilo očigledno da je izašao u susret jednoj potrebi, u okolnostima kada se sve više populariše dojenje kao najpoželjnija prirodna alternativa industrijskim formulama za ishranu odojčadi, njen poduhvat je postao veoma popularan, pa i neka vrsta simbola Menhetna.

Pre nešto više od tri godine, butik je preseljen u 70. ulicu Gornje zapadne strane, u prizemlje zdanja iz 1927, nekadašnjeg masonskog hrama, u međuvremenu pretvorenog u ”kondominijum”: stambenu zgradu u kojoj su stanari vlasnici stanova. Filina Rakovski-Galager prizemni prostor bez prozora je kupila za 800.000 dolara, i trebalo joj je godinu dana da ga sredi.

To što se u butiku zbiva zasmetalo je međutim Odboru stanara, američkoj verziji našeg kućnog saveta. Filina je prvo prijavljena da njene mušterije, suprotno kućnom redu, ne zatvaraju vrata kad napuštaju zgradu, za šta je morala da plati globu od 250 dolara.

Kad se međutim na to požalila tvrdeći da je reč o diskriminaciji, jer majke s bebama u kolicima jednostavno ne mogu da bezbedno otvore teška vrata, nije slutila da je time odboru otmenih (među stanarima su inače i roditelji pop-zvezde Lejdi Gage) objavila rat.

Odbor je prizvao propis: zgrada se nalazi u rezidencijalnoj (stambenoj) zoni posebne kategorije, u kojoj nije predviđeno da u zgradama budu prodavnice. Dozvoljene su, međutim, lekarske ordinacije.

Time je počelo nadgornjavanje u tumačenju propisa: da li je „Aper brest sajd” modni butik kao i svaki drugi, odnosno „objekat za maloprodaju”, koji zbog toga ne bi mogao da bude o otmenoj zgradi što tvrdi kućni savet,  ili je ipak nešto drugo: servis zajednice, savetovalište koje promoviše društveno korisnu stvar: dojenje. Nešto što, između ostalih, podržava i lično prva dama Amerike, Mišel Obama.

Spor je u toku, pri čemu se otkriva da ovo nije prvi nesporazum nove stanarke sa starim stanarima: kućni savet je već podnosio prijave protiv nje zbog toga što što su njena deca obojenim kredama crtala po trotoaru ispred ulaza.

Iz argumenata koji se iznose očigledno je da odboru stanara ustvari smetaju dojilje, jer to što one rade nije „otmeno”. Na objašnjenje da je to nešto prirodno, odgovorili je glasio kako su prirodne i neke druge telesne funkcije, ali se ipak ne obavljaju na javnim mestima.

Zanimljivi su i komentari čitalaca (više od 200) na tekst koji je o ovom zapletu objavio „Njujork tajms”: polovina daje za pravo dojiljama, dok druga, smatra da je „propis ipak propis”.

PRIČA DRUGA: Devojčica Hejli Rasel ima 13 godina i već više od dva meseca ne ide u školu, u okrugu Ferfaks, na periferiji Vašingtona, ali u državi Virdžinija.

Hejli je suspendovana od strane školskog odbora jer je prekršila važan propis škole: u njenoj kaseti je pronađena „kontrolisana supstanca” (pojam koji se ovde inače uglavnom koristi za narkotike).

U ovom slučaju u pitanju je bilo nešto daleko od toga: plastična bočica sa pilulama „eritromicina”, uobičajenog antibiotika koji joj je lekar propisao da bi kontrolisala svoje pubertetske bubuljice.

Njen prekršaj je međutim u tome što školski propis nalaže da se svi lekovi koje učenici koriste moraju dostaviti školskoj klinici. Hejli je priznala da je pogrešila i objasnila da ih je držala u kaseti da ne bi zaboravila da pilulu popije posle ručka. Nije međutim pomoglo: suspendovana je i najverovatnije će morati da se preseli u neku drugu školu.

Publicitet koji ovako rigidna primena školskog propisa dobila posle objavljivanja slučaja devojčice Hejli na prvoj strani „Vašington posta”, iznudio je i raspravu o paradoksima školske discipline. Ali preispitivanje propisa, njihovog tumačenja i svrsishodnosti drastičnog kažnjavanja učenika, potrajaće. Hejli u međuvremenu doživljava ličnu dramu, jer joj na zid njene Fejsbuk stranice vršnjaci ostavljaju podrugljive komentare…

Ali propis je propis – sve dok je propis. I to je Amerika.