Kosovska nesanica nemačkog kancelara

Rat i memoari političara i državnika u jednom detalju su slični: predstavljaju nastavak (iste) politike samo drugim sredstvima. U slučaju Gerharda Šredera čija ispovest upravo dovodi atmosferu na nemačkoj političkoj sceni do usijanja je baš takav slučaj: bivši kancelar bije na preko pet stotina strana tek izašle knjige, iznova neke stare bitke. Sa njegovim nekadašnjim prijateljima i potom ljutim protivnicima (Oskar Lafonten) i sindikalnim šefovima, na primer, koje direktno optužuje za prevremeni odlazak sa vlasti, i, konačno, naslednicom Angelom Merkel.
Nju istina, gotovo, ignorantski, i ne spominje u knjizi, ali je u intervjuima koji su, kao vatrena priprema, pratili pojavljivanje memoara, marketinški intrigantno, konstatovao da je – nesposobna.

Sama promocija knjige u četvrtak u centrali Socijaldemokratske partije u Berlinu, koja je i scenski do minucioznosti bila isplanirana – nad "političkim unukom" Šrederom se, kao da mu daje blagoslov, zaštitnički nadnosila bronzana ruka velikog Vilija Branta – predstavljala je veliki politički spektakl.

Iako mu je spisateljski dar tanji od talenta dvojice velikih kancelara koje su dali socijaldemokrati pre njega, Branta i Helmuta Šmita – Šreder je nadmašio sve prethodnike po visini honorara: ugledna izdavačka kuća "Hofman i Kampe" isplatila mu je milion evra (početni tiraž štampan je, inače, u 160.000 primeraka), pošto je iz nadmetanja ispao veliki Bertelsman koji je nudio "samo" 750.000.

Iz sedmogodišnje vladavine, kao najteža iskušenja i "tri neprospavane noći", bivši kancelar izdvaja Kosovo (benigna oznaka za bombardovanje Jugoslavije 1999), Avganistan i – težak poraz socijaldemokrata u njihovoj tvrđavi, pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji, koji ga je, inače, naterao da od šefa države Horsta Kelera zatraži raspuštanje Bundestaga i raspisivanje parlamentarnih izbora godinu dana pre roka, koji su označili kraj njegove političke karijere.

Da li zasvagda? On sam, trenutno, tvrdi da se neće vraćati u politiku, ali zagonetno skreće pažnju na jedan porodični detalj i gene: njegova majka Erika ima 93 godine i još se dobro drži.

Kad je o "Kosovu" reč, Šreder piše da je strahovao za sudbinu nemačkih vojnika koje šalje u "neizvesnu budućnost".

"Sve vreme opsedalo me je pitanje, čime bih mogao da opravdam gubitak njihovih života. Takve vanredne situacije, i svest o odgovornosti za život i smrt (drugih) ljudi, predstavljaju veliko opterećenje za položaj kancelara", zapisao je Šreder.

Knjiga je, inače, koncipirana kao Šrederov politički manifest, ne samo naslovom "Odluke – moj život u politici". Svoju privatnost je sveo, uglavnom, na sirotinjsko detinjstvo ("bili smo često gladni..."), na šta se, inače, često pozivao kad je hteo da dokaže izvornu pripadnost socijaldemokratiji.

U ovom poglavlju centralno mesto dobila je njegova majka, "Lavica", koja je stoički podnosila nevolje: Šrederov otac Fric poginuo je kao vojnik Vermahta u Rumuniji kad je dečaku bilo svega šest meseci, njen drugi muž je umro od tuberkuloze koju godinu posle rata.

Iz porodičnog kruga spomenuo je dve sestre i brata (po majci), s kojim je, kaže, prekinuo svaku vezu. Nezaposleni brat Lotar Foseler je pokušao da zaradi malo para i skrene pažnju na sebe – Šreder je uveren da su ga na to natociljali podlo neki ljudi i izdavači – knjigom pod naslovom "Moj brat, nažalost, kancelar".

-----------------------------------------------------------

Humanitarni cilj"

Bilo mi je sasvim jasno da je mnogima u stranci i u društvu uopšte bila neprihvatljiva ideja da će nemački vojnici, u ovom slučaju piloti, ponovo intervenisati u regionu koji je toliko propatio pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu... Ali, bio sam uveren da je neophodno aktivno nemačko učešće... Sada, na pragu 21. veka, činilo mi se da pravi izazov nije samo da ugušimo najnoviji požar na Balkanu, već da tom regionu donesemo mir... Cilj je bio isključivo humanitarni. (...)

Moskva je dugo davala utisak da stoji na strani Beograda zbog nekog sveslovenskog sentimenta. Taj savez je srpski predsednik Milošević mogao da koristi kao kec iz rukava. Služi na veliku čast nemačkom ministarstvu spoljnih poslova što je konačno ubedilo neodlučnu Rusiju da je upravo u njenom interesu da uskrati podršku Beogradu.