Od mehaničara do bioenergetičara

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Hipokratova misao „Vaša hrana neka bude vaš lek, a lek vaša hrana“ odavno je ideja vodilja sedamdesetšestogodišnjeg Vojislava Đudurovića iz Laktaša, vlasnika pogona „Kap po kap“ koji se bavi otkupom i preradom šumskih plodova, voća i povrća. Đudurović, poznatiji kao čika Vojo, osnovao je „Kap po kap“ 1999. godine na porodičnom imanju.

Ovo verovatno ne bi bilo ništa neobično da Đudurović nije po zanimanju precizni mehaničar i godinama je bio vodeći nabavljač i serviser biro opreme u banjalučkom regionu. Govoreći nam o svom životnom zaokretu, čika Vojo je rekao da je on oduvek bio zaljubljenik u šumu i prirodu. Osim toga, kazao je da se bavio i rašljarstvom, odnosno da je uz pomoć rašlji i viska otkrivao podzemne vode.

Vremenom je svoju sposobnost, zahvaljujući saradnji sa dr Draganom Dabićem, usavršio, pa je već godinama poznat kao bioenergetičar. Stalno pohađa seminare iz oblasti bioenergije i radiestezije, kao i sajmove organske hrane. Na jednom od njih upoznao se sa biologom dr Spasenijom Karaman iz Novog Sada. Ubrzo počinju da drže predavanja o načinu ishrane za dobro zdravlje i izdaju knjigu „Klice izvor života – organskom hranom do zdravlja“, koja omogućava obučavanje za proizvodnju klica.

Đudurović je za svoje proizvode dobio niz priznanja, a najdraža mu je zlatna medalja osvojena na smotri inovatorstva i pronalazaštva u Zagrebu, poznatoj kao INOVA. Ovo priznanje dobio je za mašinu za rendanje kestena. Za „vitamin B-17“ nagrađen je prošle godine bronzanom medaljom na novosadskom „Tesla festu“. „Vitamin B-17“ se, navedeno je u obrazloženju, izdvaja iz lekovitog bilja i klica semenki, a izdvajanje i pakovanje vitamina i enzima vrši se sa sokovima dobijenim iz šumskih plodova i lekovitog bilja.

– Ja ne bolujem od medalja i priznanja. Ovim poslom se bavim za svoju dušu. Najveće mi je zadovoljstvo da pomažem ljudima da izađu iz lošeg zdravstvenog stanja. Najvažnije mi je da moje proizvode ljudi mogu da kupe i da njihovom upotrebom poboljšaju svoje zdravlje – kaže Đudurović.

Ipak dodaje da se ovaj posao isplati. U njegovom pogonu stalno su zaposlena tri radnika, a u sezoni, po ugovoru o delu, zapošljava onoliko koliko mu je potrebno da obezbedi sirovine za preradu.

– Kada sam počinjao, morao sam dići 70.000 maraka kredita. Kamate za jedan kredit preuzela je opština Laktaši, i time mi je mnogo pomogla. Od američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) dobio sam na poklon dve hladnjače. Sve ostalo sam uradio svojim rukama i o svom trošku – ne krije zadovoljstvo svojim uspehom Vojislav Đudurović.

Boro Marić