Stranac u nama

Likovnoj publici je ponuđena nova izložba Gorana Malića, umetnika fotografije, kritičara i istoričara fotografije, i publiciste. Baveći se aktivno, decenijama, medijem fotografije Malić je do sada priredio 20 samostalnih izložbi, ispoljivši široku lepezu interesovanja u odnosu na tematiku, sadržaj i formu svojih dela.
Odavno je zapaženo da postizanje pravog kvaliteta u oblasti fotografije nije lak posao, jer treba posedovati nešto više od tehničke sprave kakav je i najsavršeniji fotoaparat. Nije dovoljno ni majstorski ga upotrebljavati, jer prava umetnost nastaje samo kad "čovek iza aparata" poseduje jasnu i duboku misaonost u odnosu na život, odgovarajući stepen senzibilnosti oka i, razume se, iskreno i toplo srce. Najznačajniji period svakog stvaraoca je upravo onaj poslednji, kada se umetnički izraz sužava, konkretizuje i usmerava ka onom suštastvenom i nedeljivom – životu, najčešće, sopstvenom životu.

Naslov izložbe "Stranac u sebi" neobičan je i provokativan, jer to nije obična ekspozicija fotografskih dela, nego nešto više: zbir novostvorenih umetničkih kompozicija realizovanih po jasno postavljenim i u praktičnom radu sprovedenim likovnim principima. Zapravo, pred nama je fotografska građa specijalno prerađena, prekomponovana i prezentovana u više sadržinskih celina. Dela su sačinjena od bezbroj manjih delova, odnosno motiva koji u novom spoju dobijaju svoje pravo značenje. Svesnim izvlačenjem detalja i njihovim  novim međusobnim povezivanjem u novom kontekstu dobijaju se nove smisaone celine. Sve se to radi traganjem po svom unutrašnjem životu kako bi se pronašao, analizirao, objasnio i adekvatno prikazao taj stranac u sebi.

Takva istraživanja zadiru duboko u prošlost, u najranije detinjstvo, odrastanje, preko nemirne mladosti do surove sadašnjosti. Autor kakav je Goran Malić večiti je tragač, vazda otvorenih očiju, uvek spreman da iznenadi. Portrete iz mladosti i zrelosti meša, daje im formalne elemente skinute sa fotografija s kraja 19. veka (prva je iz 1877). Ako su vam pažnja i senzibilnost izoštreni – možda ćete ih prepoznati. Na naslovnoj strani kataloga izložbe i na pozivnici prikazano je u četiri kvadrata oko koje je transformisano od realnog oblika do više apstraktnih kvadrata. To je oko, kao detalj, skinuto sa jednog eksponata i povećano do apstrakcije. Izložene su i fotodistorzije, nalik karikaturama, na kojima ćete možda prepoznati original.

Među eksponatima na kraju izložbe treba obratiti pažnju na jedini deo koji je izveden u boji: to su tri izdužena pravougaonika ("Trenutak za večnost – jutro, podne, veče") na kojima su prikazani prizori i različiti detalji koje stranac u sebi nije mogao da izbegne; on ih je video, doživeo, registrovao ili odbacio. Na gledaocu je da odgonetne sa kojim osećanjima je autor to uradio, i da li je bilo potrebno, ili ne, da se traga za svojim dvojnikom. To je neizvestan put...