Iskrcavanje loptica

Zamislite zaprepašćenje Marsovaca, ako ih ima, kada iznad svojih glava spaze roj "teniskih loptica" koje se polako spuštaju na tle.

Ne opisujemo prizor iz naučnofantastične pripovesti, to je zamisao naučnika iz Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT). Malene letelice bez ljudi za desetak godina zaputiće se ka "crvenoj planeti". U odboru za doček neće, naravno, stajati "mali zeleni", takvi prebivaju samo u nečijoj bujnoj mašti.

Reći ćete da život, kao mnogo puta do sada, kaska za umetnošću jer smo slično putovanje malih okruglih letelica već gledali u filmu "Tornado". Grupa lovaca na orkane poslala ih je u sam olujni levak da prikupe što više pouzdanih klimatoloških podataka.

Prve provere u pustinji

Hiljade ovakvih sondi, opremljenih gorivnim ćelijama, biće odaslato na sve četiri strane Marsa, znatno dalje od sadašnjih gmižućih robota istraživača, da snime što više krajolika i sakupe što više uzoraka. Na izvestan način to je prethodnica budućih većih brodova, a svakako prvih Zemljana koji bi trebalo tamo da zakorače na izmaku druge decenije. Iza svega, svakako, stoji NASA koja je pre godinu dana izdvojila novac.

Svaka će na svojim nožicama od opruga skakutati, odbacivati se i kotrljati, čak i po stenovitoj i neravnoj podlozi, da bi stigle u najudaljenija i najnegostoljubivija područja.

Profesor mašinstva Stiven Dubovski, koji predvodi istraživački tim, najavljuje prvo ispitivanje preteča marsovskih "loptica skočica" početkom jeseni u MIT-u, a sledeće godine u pustinji Mohave u Novom Meksiku. Sada sarađuje s Penelopi Boston, direktorkom za proučavanje pećina u Institutu za rudarstvo i tehnologiju iz istoimene američke savezne države.

Naučnici, naime, veruju da su brojne šupljine koje je za sobom ostavila lava na Marsu obećavajuća mesta za traženje vode. U pojedine pukotine koje prodiru duboko ispod površine maleni loptasti roboti će se jednostavno otkotrljati.

Ni strme litice dubokih marsovskih kanjona, kojima su davno tekle reke, nisu nikakva nesavladiva prepreka – sonde će se očas skotrljati do najniže tačke udubljenja. Svaka će nositi kameru, spektrometar i druge sprave za hemijske i ekološke provere na licu mesta. Podaci će pristizati u baznu stanicu, a odatle odašiljati na Zemlju.

Šest skokova na sat

Zahvaljujući kućištu od izdržljive i dugotrajne lagane plastike i toploti iz gorivnih ćelija, podneće velika temperaturne promene na Zemljinom susedu. "Svemirske loptice" težiće stotinak grama, tako da će s malo utovarenog goriva daleko stizati i dugo putovati. Sa ugrađenim veštačkim mišićima odskakivaće, u proseku, šest puta na sat, iako je gornja granica deset puta viša. U jednom skoku prevaljivaće metar i po, povremeno se kotrljajući, što znači da će za mesec dana prokrstariti oko 130 kvadratnih kilometara! I usput, kad su u blizini, razmenjivati važne činjenice.

Izvesno je da kvar ili otkazivanje nekoliko ili nekoliko desetina od, najmanje, hiljadu koliko će ih se uobičajenim automatskim letelicama ili balonima spustiti na "crvenu planetu", nije veliki gubitak za nesvakidašnji poduhvat. Najveće svemirsko iskrcavanje bez ljudi koje je do sada preduzeto.

Planetolog Dejvid Grinspun iz Prirodnjačkog naučnog instituta u Denveru, vrstan astrobiolog, smatra da je zamisao pretraživanja većih područja neke planete – čudesna. I predlaže da se "pametne loptice" kao prtljag ubuduće ukrcavaju u veća robotska vozila da bi se u jednom pothvatu saznalo što više pojedinosti.