Živorad Kovačević izvršio samoubistvo

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši gradonačelnik Beograda Živorad Žika Kovačević, koji je bolovao od teške bolesti, izvršio je danas samoubistvo u svom stanu u Beogradu, potvrđeno je Tanjugu u MUP-u Srbije.

Kovačević je imao dugu političku karijeru, tokom koje je prešao put od komunističkog aktiviste, preko državnog funkcionera, do diplomate, a autor je i više značajnih publicističkih dela.

Kovačević je rođen 1930. godine u Jagodini. Završio je Šestu mušku gimnaziju u Beogradu, gde je 1952. godine diplomirao na Visokoj školi za novinarstvo i diplomatiju.

Magistrirao je političke nauke na kalifornijskom univerzitetu Berkli 1960. godine i specijalizirao međunarodne odnose na univerzitetu Harvard.

Kovačević je u bivšoj SFRJ bio direktor Republičkog zavoda za javnu upravu i generalni direktor Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije, a široku popularnost stekao je kao gradonačelnik Beograda od 1974. do 1982. godine.

U jednom intervjuu dnevniku „Politika” istakao je da je ponosan što su u vreme njegovog mandata u rekordnom roku završeni kongresni Centar „Sava” za istorijsko zasedanje KEBS-a i hotel „Interkontinental” za skupštinu MMF-a i Svetske banke i što je tada podizano između 10.000 i 12.000 stanova godišnje…

Kovačević je bio član savezne vlade i predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom od 1982. do 1986. godine, a potom ambasador SFRJ u SAD 1987/89. Iz Vašingtona je opozvan zbog neslaganja sa Miloševićem, koga je javno kritikovao.

Iz tog perioda upamćen je njegov doprinos prebacivanju zaostavštine srpskog naučnika Nikole Tesle iz SAD u Beograd.

Po povratku iz SAD, dao je otkaz u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove i sa nekoliko prijatelja formirao konsultantsku firmu „Pro-man”, iz koje se ubrzo povukao u prevremenu penziju 1991. godine.

Posle penzionisanja bavio se mnogim društvenim aktivnostima, između ostalog, bio je predsednik Društva za saradnju sa susednim narodima i predsednik Foruma za međunarodne odnose, a 1999. je stao na čelo Evropskog pokreta u Srbiji.

Kovačević je bio kopredsednik Civilnog srpsko-albanskog dijaloga, predsednik Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope, a od 2000. godine i član Saveta Igmanske inicijative, koja okuplja 140 organizacija iz zemalja takozvanog Dejtonskog trougla.

Bio je u grupi od 38 intelektualaca antiratnih aktivista iz tadašnje SRJ u Igmanskoj inicijativi, koji su u aprilu 1995. godine, preko Mađarske i Hrvatske, prešli planinu Igman da bi, u jeku rata, dali podršku građanima Sarajeva.

Kovačević je bio predsednik Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova koji je formiran 6. septembra 2007. godine, na inicijativu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića.

Predavao je međunarodno pregovaranje na Diplomatskoj akademiji u Beogradu i FPN u Podgorici.

Dobitnik je visokog jugoslovenskog odlikovanja Ordena bratstva i jedinstva i međunarodne nagrade „Haas International Award”.

Kovačević je autor nekoliko knjiga i publikacija, među kojima su najširu popularnost stekli njegovi rečnici Englesko-srpski frazeološki rečnik i Srpsko-engleski frazeološki rečnik, kao i Srpsko-engleski rečnik idioma, izreka i izraza objavljen je 1991. u Beogradu.

Objavio je i knjige „Lokalna samouprava u Jugoslaviji”, „Urbanizacija u svetu i u Jugoslaviji”, „Jugoslovenski dug - lekcije i izgledi”, „SAD i jugoslovenska kriza”, a bio je i koautor knjige „Great Cities of the World”.

Kovačević je govorio engleski, francuski i ruski jezik. Iza sebe je ostavio kćer Jelenu i sina Radovana.

Datum i vreme sahrane biće naknadno saopšteni.