Rat­na de­ca – tu­đi po­nos

Priča prva. Kad je krenulo ludilo na našim geografskim prostorima, tata Zoran i njegova supruga hitro su uzeli svoju malecku Andreu u naručje i brže-bolje napustili Tuzlu glavom bez obzira. Otišli su u nemački grad Grishajm u blizini Darmstata. Malena Andrea, rođena 9. septembra 1987, tek je sricala prve rečenice na maternjem jeziku. Danas za 23. godišnju Andreu vele da je „strašno simpa” i „supercura”. Trenutno je dvadeset i prva teniserka na svetu. Trener joj je Novosađanin Petar Popović. U tenisu brani boje Nemačke, naravno. Govori i maternji jezik isključivo zahvaljujući svakodnevnom trudu svojih roditelja. Da je Andrea nekim slučajem ostala u Tuzli da li bi se vinula tako visoko u elitnom sportu? Andrea Petković je ponos nemačkog tenisa.

Priča druga.Marinko Matošević. Rođen 25. avgusta 1985. u istorijskom „avnojevskom” Jajcu. Dete sa hučne i prekrasne reke Plive. Roditelji se sa svojim sinčićem Marinkom zaputiše u daleku Australiju,u Melburn. Danas je Marinko Matosević 131. teniser sveta. „Dlaka” je falila da u prvom kolu Indijan Velsa, na koji se plasirao nakon teških kvalifikacija, pobedi zagrebačkog gorostasa od dva metra i osam santimetara zvanog „dr Ivo”. Ivo Karlović, koji drži svetski rekord u brzini servisa – 251 km na sat. Uze mu nekadašnji Jajčanin čak i jedan set...

Priča treća.Miloš Raonić. Najuvaženiji teniski stručnjaci i teniska pera kažu da je reč o teniskom otkriću godine. O novoj velikoj svetskoj teniskoj zvezdi, pravom dragulju, teniskom „meteoritu”. Miloš je rođen 27. decembra 1990. godine u Podgorici. U profesionalni tenis je ušao u januaru 2008. godine. Trenutno je 37. igrač na ATP listi. U prvom kolu ovogodišnjeg Indijan Velsa pobedio je turskog igrača Marsela Ilhana izašlog iz kvalifikacija. Da li su i Raonićevi zbog ovdašnjih suludih ratnih događaja uprtili svoju bebu, a sad džina Miloša koji meri 1,96, pa se uputili u Kanadu uzevši tamo i kanadsko državljanstvo? Miloša Raonića čiji servis fijučući doleti protivniku brzinom od oko 225 kilometara na sat... Ne bih baš voleo da Raonić uskoro reket ukrsti ni sa Đokovićem, a ni sa ostalima čije se prezime završava na „ić”... Ako do takvog susreta žrebom na teniskim turnirima ipak mora jednom da dođe neka to bude što kasnije i – neka bolji pobedi...

Priča četvrta. Bernard Tomić. Roditelji su mu poreklom iz Hrvatske. Rođen je u nemačkom Štutgartu 21. oktobra 1992. godine. Kad je Bernard imao tri i po godine porodica mu je emigrirala u Australiju. On je jedini teniser koji je osvojio Oranžbol u tri kategorije različitih starosnih doba. Najmlađi je u istoriji tenisa koji je osvojio juniorski grenslem. Sad je 187. teniser sveta. Pred njim je, kažu, velika teniska karijera.A Jelena Dokićkoja je svet ugledala 12. aprila 1983. godine u Osijeku? Na australijsko tlo s porodicom je stigla 1994. bežeći od ratnog konflikta na Balkanu. Imala je samo jedanaest godina... Potom se vraća na kratko u staru domovinu da bi se potom ponovno otisnula u Australiju. „Nisam na istoj talasnoj dužini sa svojim ocem”. „Ja sam Australijanka”, izjavila je svojevremeno.

Dosad je bilo reči samo o teniserima. A gde su „ratna deca” sa ,,eks-ju” geografskih prostora u ostalim sportovima? I golobradi stručnjaci i naučnici koji su u paničnom strahu napustili zemlje bivše Jugoslavije razmilevši se, bukvalno, na sve četiri strane sveta? I svakog dana novi.Primorani lošim životnim standardom ubrzano pakuju kofere spremajući se za odlazak sa egzistencijalno nesigurnog i inadžijskog Balkana u potrazi za boljim životom?Ratna deca – tuđi ponos.