Рат­на де­ца – ту­ђи по­нос

Прича прва. Кад је кренуло лудило на нашим географским просторима, тата Зоран и његова супруга хитро су узели своју малецку Андреу у наручје и брже-боље напустили Тузлу главом без обзира. Отишли су у немачки град Грисхајм у близини Дармстата. Малена Андреа, рођена 9. септембра 1987, тек је срицала прве реченице на матерњем језику. Данас за 23. годишњу Андреу веле да је „страшно симпа” и „суперцура”. Тренутно је двадесет и прва тенисерка на свету. Тренер јој је Новосађанин Петар Поповић. У тенису брани боје Немачке, наравно. Говори и матерњи језик искључиво захваљујући свакодневном труду својих родитеља. Да је Андреа неким случајем остала у Тузли да ли би се винула тако високо у елитном спорту? Андреа Петковић је понос немачког тениса.

Прича друга.Маринко Матошевић. Рођен 25. августа 1985. у историјском „авнојевском” Јајцу. Дете са хучне и прекрасне реке Пливе. Родитељи се са својим синчићем Маринком запутише у далеку Аустралију,у Мелбурн. Данас је Маринко Матосевић 131. тенисер света. „Длака” је фалила да у првом колу Индијан Велса, на који се пласирао након тешких квалификација, победи загребачког горостаса од два метра и осам сантиметара званог „др Иво”. Иво Карловић, који држи светски рекорд у брзини сервиса – 251 км на сат. Узе му некадашњи Јајчанин чак и један сет...

Прича трећа.Милош Раонић. Најуваженији тениски стручњаци и тениска пера кажу да је реч о тениском открићу године. О новој великој светској тениској звезди, правом драгуљу, тениском „метеориту”. Милош је рођен 27. децембра 1990. године у Подгорици. У професионални тенис је ушао у јануару 2008. године. Тренутно је 37. играч на АТП листи. У првом колу овогодишњег Индијан Велса победио је турског играча Марсела Илхана изашлог из квалификација. Да ли су и Раонићеви због овдашњих сулудих ратних догађаја упртили своју бебу, а сад џина Милоша који мери 1,96, па се упутили у Канаду узевши тамо и канадско држављанство? Милоша Раонића чији сервис фијучући долети противнику брзином од око 225 километара на сат... Не бих баш волео да Раонић ускоро рекет укрсти ни са Ђоковићем, а ни са осталима чије се презиме завршава на „ић”... Ако до таквог сусрета жребом на тениским турнирима ипак мора једном да дође нека то буде што касније и – нека бољи победи...

Прича четврта. Бернард Томић. Родитељи су му пореклом из Хрватске. Рођен је у немачком Штутгарту 21. октобра 1992. године. Кад је Бернард имао три и по године породица му је емигрирала у Аустралију. Он је једини тенисер који је освојио Оранжбол у три категорије различитих старосних доба. Најмлађи је у историји тениса који је освојио јуниорски гренслем. Сад је 187. тенисер света. Пред њим је, кажу, велика тениска каријера.А Јелена Докићкоја је свет угледала 12. априла 1983. године у Осијеку? На аустралијско тло с породицом је стигла 1994. бежећи од ратног конфликта на Балкану. Имала је само једанаест година... Потом се враћа на кратко у стару домовину да би се потом поновно отиснула у Аустралију. „Нисам на истој таласној дужини са својим оцем”. „Ја сам Аустралијанка”, изјавила је својевремено.

Досад је било речи само о тенисерима. А где су „ратна деца” са ,,екс-ју” географских простора у осталим спортовима? И голобради стручњаци и научници који су у паничном страху напустили земље бивше Југославије размилевши се, буквално, на све четири стране света? И сваког дана нови.Приморани лошим животним стандардом убрзано пакују кофере спремајући се за одлазак са егзистенцијално несигурног и инаџијског Балкана у потрази за бољим животом?Ратна деца – туђи понос.