Sud zaustavio popunjavanje Guglove biblioteke

Nameru kompanije Gugl da napravi najveću svetsku digitalnu biblioteku odložio je američki sud koji je osporio ugovor te kompanije sa autorima i izdavačima. U sudskom obrazloženju navodi se zabrinutost zbog mogućeg kršenja antimonopolskih zakona i autorskih prava, ali se ukazuje i na dobre strane postavljanja miliona naslova na globalnu mrežu. Sud je, naime, priznao da bi ovim poduhvatom biblioteke, škole, naučnici i svi ostali imali pristup daleko većem broju knjiga, pisci i izdavači našli bi nove čitaoce i nove izvore zarade, kao i da bi starija dela, pogotovo ona koja se više ne štampaju, bila sačuvana.

S druge strane, sud je posebno kritikovao skeniranje knjiga koje se više ne štampaju i za koje se ne zna ko su nosioci autorskih prava, navodeći da ugovor daje Guglu monopol nad tim radovima čime bi kompanija stekla značajnu prednost nad konkurentima i bila nagrađena za kopiranje knjiga bez dozvole. Advokati Gugla odbili su predlog da vlasnici prava mogu sami da odluče da li žele da budu deo projekta i kazali da je ta ideja neodrživa.

Sporni ugovor rezultat je dogovora iz 2008. godine između udruženja izdavača i Gugla, po kojem je ova kompanija trebalo da plati 125 miliona dolara na ime autorskih prava za digitalizovane naslove. Savez autora i Američka asocijacija izdavača tužili su tu firmu 2005. godine za masovno kršenje autorskih prava, posle čega je sud naredio da se obustavi dalje skeniranje knjiga.

Sporazum je podelio izdavačku industriju i izazvao kritike konkurentskih firmi, udruženja za zaštitu prava potrošača, akademskih stručnjaka, pa čak i vlada stranih država koje tvrde da on krši međunarodno pravo.

Predstavnici Gugla ocenjuju sudsku odluku razočaravajućom i veruju da taj sporazum ima potencijal da omogući pristup milionima knjiga koje je sada teško naći u SAD. Izdavači koji podržavaju ugovor navode da se više od deset godina bore da poboljšaju onlajn pristup delima, u skladu sa zakonima o zaštiti autorskih prava, i da će nastaviti to da čine bez obzira na sudsku odluku.

Grupe pisaca koje nisu podržale ugovor kažu da bi njime izgubili kontrolu nad autorskim pravima. Guglovi konkurenti Amazon, Majkrosoft i Jahu upozoravaju da bi Gugl ovim sporazumom imao preveliku kontrolu nad digitalizovanim materijalom što bi povećalo njegovu moć na tržištu internet-pretraživača. Takođe, navodi se da bi ovaj poduhvat omogućio toj firmi da ima informacije o tome šta ljudi čitaju i da bi te podatke mogla da iskoristi za prodaju reklama i za unapređenje svog pretraživača.

Guglov advokat je pred sudom svedočio da bi spornim ugovorom bilo obuhvaćeno manje od 10 miliona od 174 miliona knjiga u svetu, kao i da se pet miliona njih više ne štampa. Ova kompanija procenjuje da će u njenu digitalnu biblioteku verovatno ući oko 130 miliona naslova. Na platformama Books i eBooks Gugl već ima skeniranih više od 15 miliona naslova.

A. Marinković