Lobiranje u sivoj zoni

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Reagujući na skandal „keš za amandmane” evropskih poslanika i bivših ministara Ernesta Štrasera, Adriana Severina i Zorana Talera, predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek najavio je krajnju netoleranciju prema korupciji.

Istovremeno, Briselom kruže glasine da pomenuta trojica poslanika nisu jedini koji su naseli na ponudu „bankarskih lobista”, ustvari novinara „Sandej tajmsa”, da za novac pomognu usvajanje povoljnog amandmana u EP. Navodno se od 60 poslanika kojima su navodno tražili uslugu i nudili mito, njih 14 upecalo u zamku i pristalo na takvu saradnju, ali to je zasad nepotvrđena informacija.

Uobičajen ovdašnji komentar na takve vesti nije „zar je moguće da se to dešava?”, nego „zar je moguće da su ih uhvatili?” U gradu u kojem se oko 20.000 službenika Evropskog parlamenta i Evropske komisije svakodnevno susreće sa isto toliko registrovanih lobista, odgovor na oba prethodna pitanja je – da.

U Briselu se donose evropski zakoni i regulative, što objašnjava ogromno prisustvo različitih lobija, političkih i ekonomskih, a i njihovu ekspanziju u ovom veku. Činovnici EK predlažu zakone, a poslanici EP ulažu amandmane, zbog čega su oni glavne mete lobista u EU, koji se trude da sa njima izgrade bliske prijateljske i poslovne veze.  

Lobiranje je u Briselu poznato i priznato, a uvažavanje pojedinačnih i grupnih interesa koje lobisti zastupaju je praksa. Ono što se smatra pristojnim i legalnim lobiranjem i što predviđaju etički kodeksi jeste uticanje na odluke poslanika i predlagača zakona zastupanjem stručnog i argumentovanog mišljenja.

To je u isto vreme i probijanje kroz zamršenu šumu različitih nacionalnih propisa i interesa i veoma komplikovan sistem odlučivanja, pa je obično potrebno istovremeno delovanje na više mesta. Nedostatak propisa kojima se regulišu pravila lobiranja u EU otvara prostor za mnoga kreativna tumačenja pojma korupcije u svojevrsnoj sivoj zoni.  

Svima je jasno da je nuđenje i primanje novca za političke usluge nedozvoljeno, ali će južnjaci verovatno lakše prihvatiti poziv na ručak ili večeru nego Skandinavci. Zaposleni u EK dužni su da prijave svaki poklon koji su dobili, od flaše pića do umetničke slike. Pomenuti Štraser savetovao je „svojim” lažnim lobistima – novinarima da pozovu nekoga iz EK na letovanje ili krstarenje i tamo ga „omekšaju”.

Komisija je nedavno u Parlament poslala predlog novog propisa kojim se zabranjuje visokim činovnicima da prihvataju gostoprimstvo izvan okvira diplomatske ljubaznosti. Povod za ovaj predlog bio je slučaj bivšeg komesara za trgovinu Pitera Mendelsona koji je tokom mandata letovao na jahti ruskog tajkuna Olega Deripaske.

Zanimljivo je da je Nemac Fric Harald Venig koji je radio za Mendelsona takođe bio „žrtva” novinara „Sandej tajmsa” i da je naseo na njihovu novčanu ponudu. On je, kako je naveo britanski list, pristao na saradnju posle nekoliko odlazaka u ekskluzivni briselski restoran gde je ručao tartufe. Posle je podneo ostavku, kao i Mendelson.

Ostavke su podneli i Taler i Štraser, ali uprkos gromoglasnoj izjavi predsednika Buzeka o nultoj toleranciji, teško je verovati da će njihov slučaj imati dalje posledice. Poslanička funkcija je pre svega državni posao i ako neko treba da istražuje sumnje u korumpiranost poslanika, onda će to činiti nacionalni istražitelji.

Zbog toga istražiteljima Olafa nije bio dozvoljen pristup u kancelarije trojice poslanika, koje su novinari „Sandej tajmsa” označili kao korumpirane. Istragu će radije preduzeti Austrija, Rumunija i Slovenija, nego što će dozvoliti da se time bavi Olaf.