Moćni pipci „Vogove” đavolice

Žena koja svakog meseca pažljivo bira naslovne strane i sama se našla na jednoj o kojoj se mnogo priča. Đavolica nosi Pradu, ali haljina nije u prvom planu. Na prvoj strani aprilskog broja „Volstrit džornala“ naglasak je na profilu Ane Vintur, besprekornoj paž frizuri i crnim „šanel“ naočarima. Prateća priča bavi se njenim uticajem izvan stranica magazina i ispituje da li je stvarno „ledena kraljica“.

Urednica američkog „Voga“ (od 1988) važi za najmoćniju osobu u modnoj industriji. Biznis koji na svetskom nivou donosi 350 milijardi dolara godišnje možda je prevelik da bi u njemu dominirala samo jedna osoba, ali Vinturovoj to izgleda polazi za rukom. Prošle godine je naglavačke okrenula Milansku nedelju mode kad je rekla da u gradu ostaje samo četiri dana: 88 revija zbijeno je u 70 sati da bi se prilagodili Ani Velikoj.

Čast je biti deo „Aninog tima“, ali to znači da joj se ne sme reći „ne“, u šta se svojevremeno uverio i gradonačelnik Njujorka. Njena je bila ideja da 2009. organizuje „noć kupovine“ kako bi u metropoli uzdrmanoj recesijom oživela sektor koji donosi 10 milijardi dolara godišnje. Iako je bilo rizično naprasno proglasiti praznik kupovine u gradu u kom je štedljivost postala nova vrlina, Majkl Blumberg je samo klimnuo glavom. Na dvoumljenje velikih radnji da li da se pridruže akciji, Vinturova je obećala da će im poslati na vrata Sijenu Miler i Džastina Timberlejka. Konačan efekat je bio neočekivano dobar, jer su najveće radnje za dvocifreni procenat povećale promet.

Svi nadimci Ane Vintur imaju neku vezu sa pridevom „hladno“, a njen smisao za humor opisuju kao opor. Na projekciju filma „Đavo nosi Pradu“, snimljenog po romanu njene bivše ozlojeđene asistentkinje, nosila je baš Pradinu kreaciju. Kada su je prošle jeseni u Kini pitali da li je stvarno takva kakvom je opisuju, odgovorila je: „Tačno je, naravno. Tučem saradnike, zaključavam ih u orman i ne plaćam ih“.

U pomenutom filmu dotaknuta je tema lojalnih saradnika od kojih se očekuje da ispune i najneverovatnije zadatke. Priča u američkom magazinu otkriva drugu stranu, da je Vinturova spremna da uzvrati uslugu.

„Kada mi je išlo loše, Ana je napravila žurku i smestila me pored Bernara Arnoa (vlasnik „Luja Vitona“). Tu sam sklopio nekoliko poslova“, kaže Vajnstajn, vlasnik nezavisnog filmskog studija.

Njene zasluge ne zaboravlja ni Baz Lurman, režiser „Mulen ruža“. Dok su o filmu pre premijere izlazile negativne priče, poslao joj je nedovršenu rolnu, a ona je na naslovnicu „Voga“ stavila Nikol Kidman u haljini iz filma.

Krpicama opsednuta odmalena, Vinturova je sa 17 godina napustila školu u rodnoj Engleskoj, gde je njen otac bio urednik „Ivning standarda“, i išla od jednog modnog magazina do drugog. Kada ju je 1982. intervjuisala tadašnja urednica američkog „Voga“ Grejs Mirabela, na pitanje koji bi posao poželela kad bi prešla kod njih, ne trepnuvši je odgovorila: „Vaš posao“. U tu fotelju je sela šest godina kasnije.

Povremeno se pojave glasine da će je uskoro ustupiti nekom drugom (ima 61 godinu), ali njen šef Es Aj Njuhaus kaže: „Nikada. Nadam se da će tu biti i za 10 i za 20 godina“.

Ipak, trenutno su aktuelna nagađanja da je lično zainteresovana da napusti „Vog“ i ode u ambasadore, što ona negira. Glasine pothranjuju njene energične akcije sakupljanja novca za Obaminu kampanju i neskrivena opčinjenost prvom damom. Kada je pitaju ko su joj uzori, uvek pominje Mišel Obamu, koja se pojavila u „Vogu“ u januaru 2009, pa onda na naslovnoj strani dva meseca kasnije, uz ekskluzivni intervju.

J. J. K.