Muzika spaja, politika deli

Nezavisno od toga u kog boga veruju i koje im je boje koža, elektronska dens muzika ljude okuplja na pozitivan način i zato može da bude političko i diplomatsko oruđe, kaže Pol van Dajk (39), nemački di-džej i producent, koji 2. aprila prvi put nastupa u Beogradu u Belekspo centru.

Rođen je i odrastao iza gvozdene zavese. Kada je Berlinski zid pao, preselio se u zapadni deo grada, počeo da svira u najpopularnijim tehno klubovima i za nekoliko godina stekao svetsku slavu. Izdao je šest studijskih albuma i dva puta bio prvi na listi britanskog magazina „Di-džej“, 2005. i 2006.

Poznat je i po političkom i humanitarnom angažmanu. Javno je govorio protiv rata u Iraku i Avganistanu i jedini je neamerikanac koji je učestvovao u kampanji „Rock The Vote“, smišljenoj da animira mlade u SAD da glasaju.

Takođe je jedan od najzaposlenijih di-džejeva. U Beograd dolazi iz Skoplja, a do kraja aprila nastupaće u Kanadi, SAD i Brazilu – na tri kontinenta za manje od mesec dana.

Šta je sa najavljenim novim albumom „Evolušn“? Kad izlazi i kakav zvuk donosi?

Izlazi krajem leta. Uporedo s njim radim veliku turneju po celom svetu. Zvuk je dalji logičan napredak u odnosu na moju dosadašnju muziku.

Važite za pionira trans muzike, ali ne volite da se vaša muzika opisuje kao trans. Zašto?

Ne smeta mi kada ljudi za moju muziku kažu da je trans, ali ona to zapravo nije. To je elektronska muzika, jer kad slušate ono što produciram i izvodim na nastupima, to je kombinacija najrazličitijih elemenata elektronske muzike. Nešto ljudi zovu tehno, nešto haus, nešto trans i svi imaju različite definicije gde prestaje jedno, a počinje drugo.

Poznati ste po snažnim političkim stavovima. Verujete da elektronska dens muzika može da bude političko i diplomatsko oruđe. Na koji način?

Svirao sam u Izraelu i u Libanu. Imam prijatelje u Tel Avivu i Bejrutu. Oni obično ne bi imali prilike da se sretnu. Iz Tel Aviva ne možete putovati u Bejrut ni obrnuto. Tamo je politički status kvo. Ali sreli su se na Ibici. Ova muzika ih je spojila. Svi smo ljudska bića. Neko živi na severu, neko na jugu, ali svi želimo da živimo zdravim životom, da nam se deca obrazuju, da vlada mir.

Dobro su vam poznati problemi s kojima se suočava svet. Da li znate nešto o političkoj i socijalnoj situaciji u Srbiji?

Ne mnogo. Ali generalno znam za probleme koji su proistekli iz raspada Jugoslavije i poslednjih ratova.

A poznajete li klupsku scenu i naše di-džejeve?

Slušao sam dosta o elektronskoj muzičkoj sceni u Srbiji. Svi su mi rekli da su ljudi koji vole elektronsku muziku u vašoj zemlji veoma otvorenog srca, da s uzbuđenjem čekaju da čuju novu muziku, ne samo velike hitove sa radija, a to je baš publika pred kakvom volim da nastupam.

Napravili ste numeru „The Other Side” kao odgovor na katastrofalni cunami koji je 2004. pogodio Aziju. Da li nešto slično imate na umu posle tragedije u Japanu?

Već sam uradio nešto na sasvim ličnom nivou. Uplatio sam novac na račun koji je za tu svrhu otvorio nemački Crveni krst. Budno pratimo šta se tamo dešava. U Japanu imamo mnogo fanova i u stalnom smo kontaktu preko Fejsbuka. Trebalo bi zapravo da otputujem u Japan za pet-šest nedelja. Još nisam siguran da li treba da idem. Nije u redu praviti žurku tamo gde je toliko ljudi stradalo. A opet, stiže nam mnogo mejlova. Ljudi kažu: „Molimo vas, dođite, želimo da se vratimo u normalu, da doživimo nešto pozitivno“. Budno pratimo situaciju i siguran sam da ćemo na kraju doneti pravu odluku, najbolju za japanski narod.

J. Kavaja