Najbolji – ponovo Korejac

U finalnom delu ovogodišnjeg Međunarodnog takmičenja Muzičke omladine koje se u tri etape održavalo u sali Kolarčeve zadužbine nastupilo je 35 violinista iz 10 zemalja. U drugu etapu plasiralo se 11 učesnika, među njima je bilo četvoro iz naše zemlje: Ivan Perčević, Dragan Sredojević, Mirka Šćepanović i Robert Lakatoš. Umesto šestoro, žiri je u finale pustio petoro, dvoje iz Rusije, po jednog iz Koreje, Francuske i Srbije. Šteta je što i to još jedno mesto nije popunjeno.

Najvažnije posle ovakvih takmičenja je njegov opšti nivo i opšti nivo izvođenja, a on je i ove godine bio na očekivanom nivou, mnogo mladih je pokazalo briljantnu tehniku, a u završnoj etapi, neki od njih i nesnalaženje u nastupu sa orkestrom.

Ipak, samo izuzetni učesnici posedovali su i tehniku i muzikalnost i sve ostale elemente dobrog izvođaštva. Najčešće je pretegla estradnost i šoumenska privlačnost kojom se osvaja publika (Francuz David Kastro-Balbi, 1993) i jedino je pobednik, Korejac Kim Joung-Uk (1989) posedovao sve: rafinman, predivan ton, brižljivo negovanu frazu, ali i snažan i moćan violinski zvuk koji se prostirao iznad glomaznog, ne uvek izbalansiranog i počešće grubog orkestra. On poseduje sve umetničke kvalitete. Možda je Mocartov koncert Ge dur KaVe 216 čiji je prvi stav tumačio uz pratnju klavira, upravo pokazao prefinjene nijanse njegovog umeća, a u koncertu Šostakoviča br. 1 u a molu mladić je imponovao koncentracijom, veštinom i virtuoznošću. Zvučao je pobednički.

Obojica ruskih violinista, Vladimir Solujanov (1984) i Andrej Baskin (1990) pokazali su visok nivo muziciranja i bili veoma blizu pobednika. Prvi je izvodio Koncert u de molu Sibelijusa, drugi koncert Čajkovskog u De duru. Osvojili su drugo i treće mesto.

Nagradu za najbolje izvođenje domaćeg dela, Sonate fantazije Ljubice Marić, u drugoj etapi takmičenja dobio je takođe Kim Joung Uk.

Naši učesnici su bili dostojni takmičenja koje ima visoku reputaciju u našoj sredini, ali i izvan nje. Šteta je što, pored Roberta Lakatoša, bar još jedan učesnik iz naše zemlje nije ušao u finale. Eminentnom žiriju međunarodne kvalifikacije nema se šta zameriti.

Robert Lakatoš (1991) izdanak je novosadske škole i radionice majstora violinske pedagogije Dejana Mihajlovića. Potiče iz muzičke porodice, njegov otac je izvanredan violinista. Imponuje mladošću i zrelošću i čini se da mu je pored svih kvaliteta, odlične tehnike i snažne individualnosti nedostajalo daha i opuštenosti u laganim stavovima i odsecima koncerta Čajkovskog, pa da dosegne sam vrh.

Što se orkestra tiče, osvrt bi zahtevao posebnu studiju. Šta je sa našim najboljim ansamblima za ovakvu priliku, sa Beogradskom filharmonijom, orkestrom RTS...??? Niti ansambl Vojske izvodi ovako ozbiljne programe niti taj orkestar postoji u sastavu potrebnom za izvođenje teških i obimnih dela, kakva su koncerti Čajkovskog, posebno Sibelijusa i na kraju objektivno najteže partiture, Šostakoviča. Orkestar je bio dopunjen sa svih strana, izmešan i ispreturan, ostalo je samo jezgro, a njime je sa velikim samopregorom do izgaranja rukovodila dirigent Biljana Radovanović.