Martovske suze

Bog Mars ne posustaje. Milosrdni anđeo se javlja nad Libijom čim pukne Odisejeva zora. A ona puca iz svih oružja. Tamo se bore libijski Srbi i libijski Albanci. Ove druge podržava NATO, pa se užurbano traži neko libijsko Kumanovo, posle kojeg će Gadafi u Hag, a sve njegove žene u Moskvu.

Ceo svet roni suze za Japanom, a Japanci ćute i rade. I žrtvuju se za svoju zemlju, iako svetlucaju od radioaktivnosti kao Las Vegas. Svaka im čast: trebalo je preživeti dva radioaktivna napada. Prvi od Amerikanaca, a drugi od prirode. I svi su za cara i otadžbinu. Za cara koji nije napustio zemlju ni onda ni sada. Nije to uradio ni tamošnji fudbalski car Piksi iz Niš.

Bilo je u martu i suza druge vrste – onih radosnica. Vladimira Vladimiroviča smo dočekali kao cara baćušku. I partizani i četnici. Čak je i ministar Mrka Autoputin stavio kravatu, pa smo ga jedva prepoznali u grupi Putinovih fanova. Mnogi su seirili što je Vladimir Vladimirovič preskočio Hrvatsku, zajedno sa onim potokom, i još u Zvezdinu ložu doveo onog bajkera koji je izgubio nogu u Vukovaru. Samo, zebem da li Moskva veruje suzama radosnicama.

Posle je Boris Tadić morao u Brisel da se zakune da smo i za Evropsku uniju i za Ameriku. Majke nam Rusije.

Stiropor revolucija je u martu najavila aprilski rat. Čak je i onaj Vulin, nekadašnji lider JUL-a, na mitingu u Zrenjaninu gromko viknuo: I nećemo krasti! I nećemo krasti! I nećemo krasti! Pa, šta, pobogu, da ukradete kad su julovci pokrali sve, a ono malo što je ostalo, pokradoše ovi sada.

A onda je Novak postao majka Tereza. Za razliku od Federera, koji kao svaki Švajcarac, gleda svoja posla, Nole em zabavlja svet, em saoseća i sa Japanom i sa svim unesrećenim. Trenutno svetski teniski kralj nije zaboravio ni Gračanicu, kojoj je poslao sto hiljada evra. Bravo, majstore. Kakav pasing šot!

Evo ga april, a neki đaci još imaju skraćene časove. Čini se da će i pre diplome da – pale.