Počeo upis budućih prvaka

U klupe beogradskih osnovnih škola u septembru će sesti oko 15.000 prvaka, a upis budućih školaraca počeo je juče i zvanično traje dva meseca. Roditelji koji ne uspeju da upišu mališane u prvi razred u zakonom predviđenom roku mogu to učiniti sve do početka školske godine – 1. septembra. Generaciju najmlađih osnovaca čine devojčice i dečaci rođeni od 1. marta 2004. do kraja februara 2005. godine. To znači da su za osmoletke stasala deca koja imaju najmanje šest i po i najviše sedam i po godina. Uvek ima roditelja koji smatraju da su njihovi mališani zreli za školu „pre vremena”, odnosno da mogu da krenu u prvi razred i sa šest godina. Učiteljice i učitelji, na zahtev roditelja, dočekaće samo šestogodišnjake za koje školski psiholog proceni da su kadri da se izbore sa školskim obavezama. U klupama ima mesta i za decu koja su malo starija od sedam i po godina, a koja su zbog zdravstvenih ili drugih opravdanih razloga propustila upis prošle godine.

Pre nego što „rezervišu” stolicu u osmoletkama, mališani u domovima zdravlja treba da obave preglede kod pedijatra, lekara specijaliste za uho, grlo i nos, očnog lekara i logopeda. Kada pribave lekarsko uverenje, predškolce čeka i testiranje kod školskog psihologa. Od dokumenata za upis potrebno je dostaviti izvod iz matične knjige rođenih budućeg prvaka, a novi izvodi više nemaju ograničen vek trajanja. Potvrda o mestu stanovanja i uverenje vrtića da je dete pohađalo pripremni predškolski program takođe su potrebni, ali ne i neophodni na samom upisu.

– Procena lekara da je dete sposobno za upis se ne sme zaboraviti. Uverenje iz obdaništa da je budući prvak pohađao pripremni program za školu nije obavezno doneti odmah – može se dostaviti i kasnije. Iskustvo je pokazalo da vrtići potvrde izdaju u različito vreme, na primer u maju ili junu, pa roditelji i ne mogu da ih donesu u aprilu. Na dan kada roditelji dovedu dete u školu i donesu lekarsko uverenje za mališana zakazuje se testiranje kod školskoj pedagoško-psihološkoj službi. Boravišna prijava više nije neophodna zato što mesta u školama uglavnom ima i nije problem primiti i decu koja teritorijalno ne pripadaju školi. Potvrda o mestu stanovanja je važna u „prebukiranim” školama, gde prednost na upisu imaju mališani koji su u njih raspoređeni na osnovu prebivališta – pojasnila je Dragana Spasojević, direktor Osnovne škole „Vojvoda Mišić”.

Ista pravila važe i za upis učenika u privatne osnovne škole i osmoletke specijalizovane za decu sa smetnjama u razvoju. Ali, kada je o specijalnim školama reč, novina je što se za prijem učenika traži i preporuka novoformiranih interresornih komisija koje su oformljene na nivou opština. Interresorne komisije u čijem su sastavu uvek lekar pedijatar, školski psiholog i stručnjak iz centra za socijalni rad odlučuju o tome da li je učenicima prvog, i svih starijih razreda neophodno pružiti dodatnu obrazovnu, zdravstvenu ili socijalnu podršku. Mišljenje stručnjaka komisije mogu zatražiti roditelji učenika, a po službenoj dužnosti i škola, dečji lekar i socijalni radnik.

– Kao škola koja se bavi vaspitanjem i obrazovanjem dece sa lakom, umerenom mentalnom retardacijom i autizmom, prošle godine upisali smo prvake u dva odeljenja, a toliko ih očekujemo i sada. Za pomoć nam se obraćaju roditelji koji smatraju da redovne škole nisu najbolje rešenje za njihovu decu, kao i roditelji i staratelji mališana koji do sada nisu bili uključeni u obrazovni sistem. Mogućnost da prvake upišu u našu školu niko im ne nameće, a zahteva se da pribave procenu interresornih komisija koje su u tek formirane ili su još u procesu formiranja – objasnio je Igor Raičević, direktor Osnovne škole „Anton Skala”.

M. Simić-Miladinović