Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почео упис будућих првака

Почео упис будућих првака
Будући школарац на тестирању Фото Д. Јевремовић

У клупе београдских основних школа у септембру ће сести око 15.000 првака, а упис будућих школараца почео је јуче и званично траје два месеца. Родитељи који не успеју да упишу малишане у први разред у законом предвиђеном року могу то учинити све до почетка школске године – 1. септембра. Генерацију најмлађих основаца чине девојчице и дечаци рођени од 1. марта 2004. до краја фебруара 2005. године. То значи да су за осмолетке стасала деца која имају најмање шест и по и највише седам и по година. Увек има родитеља који сматрају да су њихови малишани зрели за школу „пре времена”, односно да могу да крену у први разред и са шест година. Учитељице и учитељи, на захтев родитеља, дочекаће само шестогодишњаке за које школски психолог процени да су кадри да се изборе са школским обавезама. У клупама има места и за децу која су мало старија од седам и по година, а која су због здравствених или других оправданих разлога пропустила упис прошле године.

Пре него што „резервишу” столицу у осмолеткама, малишани у домовима здравља треба да обаве прегледе код педијатра, лекара специјалисте за ухо, грло и нос, очног лекара и логопеда. Када прибаве лекарско уверење, предшколце чека и тестирање код школског психолога. Од докумената за упис потребно је доставити извод из матичне књиге рођених будућег првака, а нови изводи више немају ограничен век трајања. Потврда о месту становања и уверење вртића да је дете похађало припремни предшколски програм такође су потребни, али не и неопходни на самом упису.

– Процена лекара да је дете способно за упис се не сме заборавити. Уверење из обданишта да је будући првак похађао припремни програм за школу није обавезно донети одмах – може се доставити и касније. Искуство је показало да вртићи потврде издају у различито време, на пример у мају или јуну, па родитељи и не могу да их донесу у априлу. На дан када родитељи доведу дете у школу и донесу лекарско уверење за малишана заказује се тестирање код школској педагошко-психолошкој служби. Боравишна пријава више није неопходна зато што места у школама углавном има и није проблем примити и децу која територијално не припадају школи. Потврда о месту становања је важна у „пребукираним” школама, где предност на упису имају малишани који су у њих распоређени на основу пребивалишта – појаснила је Драгана Спасојевић, директор Основне школе „Војвода Мишић”.

Иста правила важе и за упис ученика у приватне основне школе и осмолетке специјализоване за децу са сметњама у развоју. Али, када је о специјалним школама реч, новина је што се за пријем ученика тражи и препорука новоформираних интерресорних комисија које су оформљене на нивоу општина. Интерресорне комисије у чијем су саставу увек лекар педијатар, школски психолог и стручњак из центра за социјални рад одлучују о томе да ли је ученицима првог, и свих старијих разреда неопходно пружити додатну образовну, здравствену или социјалну подршку. Мишљење стручњака комисије могу затражити родитељи ученика, а по службеној дужности и школа, дечји лекар и социјални радник.

– Као школа која се бави васпитањем и образовањем деце са лаком, умереном менталном ретардацијом и аутизмом, прошле године уписали смо прваке у два одељења, а толико их очекујемо и сада. За помоћ нам се обраћају родитељи који сматрају да редовне школе нису најбоље решење за њихову децу, као и родитељи и старатељи малишана који до сада нису били укључени у образовни систем. Могућност да прваке упишу у нашу школу нико им не намеће, а захтева се да прибаве процену интерресорних комисија које су у тек формиране или су још у процесу формирања – објаснио је Игор Раичевић, директор Основне школе „Антон Скала”.

М. Симић-Миладиновић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.