Crkveni diplomata

Samo u martu šef ruske crkvene diplomatije boravio je u Švajcarskoj, Turskoj, Nemačkoj, SAD, Srbiji, sastao se s patrijarhom srpskim Irinejem, ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom, ministrom spoljnih poslova Kirgizije, zamenikom kolumbijskog ministra spoljnih poslova, ukrajinskim ambasadorom, vojvodom od Oldenburga, poglavarima pravoslavnih crkava u Americi, delegacijom Gruzijske pravoslavne crkve, kardinalom Kurtom Kohom, predsednikom Papskog veća za unapređenje jedinstva hrišćana...

Tako „gust” raspored i razigrana diplomatska aktivnost nespojivi su s našom predstavom monaha. Ali baš takav je bio kalendar aktivnosti mitropolita volokolamskog Ilariona, šefa Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, čoveka čiji se radni dan neretko završava u 22 ili 23 sata, posle čega, kako kaže, nastavlja da radi na dokumentima. Jedan od najmlađih ruskih mitropolita (ima svega 45 godina) i jedan od najuticajnijih ruskih teologa govori čak 12 jezika, ima četiri doktorata, više od 700 objavljenih publikacija i četiri muzička dela za koja kaže da ih je komponovao najčešće u avionu ili u čekaonici aerodroma. I to je samo delić njegove biografije.

Crkveni „šef diplomatije” predstavlja Rusku pravoslavnu crkvu u brojnim forumima i komisijama za međuhrišćanski dijalog, a dobro ga znaju i svetske, naročito evropske, diplomate. Bio je izabran za episkopa Beča i Austrije 2003. godine, ali i za predstavnika Ruske pravoslavne crkve pri evropskim institucijama u Briselu. Objasnio je tada da pravoslavna crkva mora da bude tu, na izvorištu događaja, gde se vode intenzivne diskusije o budućnosti Evrope.

Onima koji su se čudili šta će ruski crkveni velikodostojnik na tradicionalno „neprijateljskom” Zapadu odgovorio je da u doba kada se Evropa ujedinjuje Rusiji (i Srbiji, koju je nabrojao odmah pored) ne treba nova gvozdena zavesa. „Pravoslavlje treba da bude upisano u duhovno-kulturne prostore zapadne civilizacije. Ali pravoslavlje ima svoj lik, svoju specifičnost. Treba da umemo da predstavimo našu tradiciju tako da ona postaje dostupna i privlačna ljudima na Zapadu”.

Nezaobilazna stavka u dosadašnjem učinku četrdesetpetogodišnjeg mitropolita su i njegovi odnosi s Rimokatoličkom crkvom. Imao je bolje odnose s Vatikanom, nego s Carigradskom patrijaršijom, ali, u međuvremenu, stvari su krenule nabolje i odnosi sa sestrinskom pravoslavnom crkvom su se popravili.

Papu Benedikta Šesnaestog mitropolit Ilarion vidi kao pravu osobu koja bi mogla da unapredi dijalog pravoslavaca i katolika, s njim se i sastao 2009. godine i pokazao više nego dobru volju za saradnju. Ruski „šef diplomatije” smatra da je veoma važno da katolici i pravoslavci, rame uz rame, otpočnu bitku za očuvanje hrišćanskog identiteta Evrope jer ga „politička korektnost” dovodi u veliko pitanje.