Ne ruše Pacolija nego Tačija

Odluka Ustavnog suda Kosova da je izbor predsednika Bedžeta Pacolija neustavan produbila je krizu kosovskih institucija i ukazala da je stav međunarodnih faktora prema vladi Hašima Tačija nepovratno promenjen.

Pacoli je izašao iz predsedničkog kabineta, u kome je proveo tek nešto više od mesec i po dana, ali je najavio da će se ponovo kandidovati. Opozicija se već izjasnila da za njega neće glasati, a ukoliko deo vladajućeg Tačijevog DPK ostane pri stavu da on nije podoban kandidat, onda se postavlja pitanje i koliko će opstati Tačijeva vlada. U međuvremenu, funkciju predsednika će obavljati predsednik Skupštine Jakup Krasnići, koji je, iako funkcioner Tačijevog DPK, bio protiv isticanja Pacolija za predsedničkog kandidata.

KiM radio javlja da je kosovski premijer Hašim Tači preneo stranim diplomatama i administraciji u Vašingtonu da ne može obezbediti glasove za ponovni izbor Bedžeta Pacolija za predsednika, i da to znači da Kosovo izlaz iz političke krize mora tražiti na novim izborima. „Kosovo se nalazi pred novim parlamentarnim izborima i to je, za sada, najrealnija opcija”, rekao je ovom radiju jedan strani diplomata iz Prištine, koji je želeo da ostane anoniman.

„Kompromisnog kandidata za predsednika Kosova, u ovom odnosu političkih snaga na Kosovu, nije moguće naći, zato su novi izbori najrealnija opcija”, smatra ovaj diplomata.

Potpredsednik Skupštine Kosova Petar Miletić ipak smatra da novi parlamentarni izbori na Kosovu nisu opcija koja je trenutno u igri.

Miletić je, u izjavi Tanjugu, rekao da se za sada čeka tumačenje Ustavnog suda, vezano za ponovni izbor kosovskog predsednika, kako se opet ne bi napravio propust kao prošli put. On je kazao da Ustavni sud treba jasno da precizira da li je tokom izbora predsednika potrebno da u Skupštini Kosova bude prisutan 81 poslanik, ili je potrebna prosta većina, odnosno 61 poslanik.

„Ovo nije udar na Pacolija, jer on nije napravio grešku ni na sam dan izbora, a ni kasnije mu se nije moglo ništa zameriti. Sve je sračunato na to da se sa scene ukloni Tači. Prvo su u javnost procurile informacije o korupciji i to među njegovim visokim zvaničnicima, posle čega ni on nije ostao neukaljanog obraza. U finiš se ušlo izveštajem Dika Martija u kome se on sumnjiči za trgovinu ljudskim organima, tako da je ovo bilo očekivano”, kaže politički analitičar Fatmir Šeholi i dodaje da se po formiranju „grbave” koalicije odmah videlo da ona neće opstati.

Ovaj analitičar iznosi nekoliko mogućih scenarija, a među njima su novi izbori i eventualno nova koncentraciona vlada. U tom slučaju bi sadašnje opozicione stranke postavljale uslove, a sve do jedne (Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i „Samoopredeljenje”) imaju istovetan uslov – da Hašim Tači ne bude na čelu vlade.

„Tači više nikada ne može imati poziciju kakvu je imao. Ukoliko i dođe do novih izbora, pošto bi prvo trebalo usvojiti izborni zakon, Tači će sedeti u opoziciji. Uostalom na tome su i radili kako međunarodni predstavnici tako i opozicione strukture koje su s razlogom ukazivale na manjkavosti tadašnjeg kabineta”, zaključuje Šeholi.

Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović kaže da je previše afera vezanih za Tačija dovelo u pitanje osnovne postulate međunarodne politike prema Kosovu.

„Sumnjam da je Ustavni sud smeo da donese takvu odluku bez jasnog signala iz međunarodne zajednice, pre svega EU koja ima sve veći uticaj na Kosovo”, kaže Ivanović. On naglašava da je očigledno došlo do ozbiljne rasprave u međunarodnim krugovima i da su postali svesni da su počinjeni prekršaji preveliki da bi se preko njih moglo dalje prelaziti.