Не руше Пацолија него Тачија

Одлука Уставног суда Косова да је избор председника Беџета Пацолија неуставан продубила је кризу косовских институција и указала да је став међународних фактора према влади Хашима Тачија неповратно промењен.

Пацоли је изашао из председничког кабинета, у коме је провео тек нешто више од месец и по дана, али је најавио да ће се поново кандидовати. Опозиција се већ изјаснила да за њега неће гласати, а уколико део владајућег Тачијевог ДПК остане при ставу да он није подобан кандидат, онда се поставља питање и колико ће опстати Тачијева влада. У међувремену, функцију председника ће обављати председник Скупштине Јакуп Краснићи, који је, иако функционер Тачијевог ДПК, био против истицања Пацолија за председничког кандидата.

КиМ радио јавља да је косовски премијер Хашим Тачи пренео страним дипломатама и администрацији у Вашингтону да не може обезбедити гласове за поновни избор Беџета Пацолија за председника, и да то значи да Косово излаз из политичке кризе мора тражити на новим изборима. „Косово се налази пред новим парламентарним изборима и то је, за сада, најреалнија опција”, рекао је овом радију један страни дипломата из Приштине, који је желео да остане анониман.

„Компромисног кандидата за председника Косова, у овом односу политичких снага на Косову, није могуће наћи, зато су нови избори најреалнија опција”, сматра овај дипломата.

Потпредседник Скупштине Косова Петар Милетић ипак сматра да нови парламентарни избори на Косову нису опција која је тренутно у игри.

Милетић је, у изјави Танјугу, рекао да се за сада чека тумачење Уставног суда, везано за поновни избор косовског председника, како се опет не би направио пропуст као прошли пут. Он је казао да Уставни суд треба јасно да прецизира да ли је током избора председника потребно да у Скупштини Косова буде присутан 81 посланик, или је потребна проста већина, односно 61 посланик.

„Ово није удар на Пацолија, јер он није направио грешку ни на сам дан избора, а ни касније му се није могло ништа замерити. Све је срачунато на то да се са сцене уклони Тачи. Прво су у јавност процуриле информације о корупцији и то међу његовим високим званичницима, после чега ни он није остао неукаљаног образа. У финиш се ушло извештајем Дика Мартија у коме се он сумњичи за трговину људским органима, тако да је ово било очекивано”, каже политички аналитичар Фатмир Шехоли и додаје да се по формирању „грбаве” коалиције одмах видело да она неће опстати.

Овај аналитичар износи неколико могућих сценарија, а међу њима су нови избори и евентуално нова концентрациона влада. У том случају би садашње опозиционе странке постављале услове, а све до једне (Демократски савез Косова, Алијанса за будућност Косова и „Самоопредељење”) имају истоветан услов – да Хашим Тачи не буде на челу владе.

„Тачи више никада не може имати позицију какву је имао. Уколико и дође до нових избора, пошто би прво требало усвојити изборни закон, Тачи ће седети у опозицији. Уосталом на томе су и радили како међународни представници тако и опозиционе структуре које су с разлогом указивале на мањкавости тадашњег кабинета”, закључује Шехоли.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић каже да је превише афера везаних за Тачија довело у питање основне постулате међународне политике према Косову.

„Сумњам да је Уставни суд смео да донесе такву одлуку без јасног сигнала из међународне заједнице, пре свега ЕУ која има све већи утицај на Косово”, каже Ивановић. Он наглашава да је очигледно дошло до озбиљне расправе у међународним круговима и да су постали свесни да су почињени прекршаји превелики да би се преко њих могло даље прелазити.