Brak nije kolač

JAREBICE – Živorad i Mirosava Avramović iz Jarebica venčali su se na Aranđelovdan 1940. godine i od tada dele i dobro i zlo, punih 66 godina. Oni su verovatno najstariji bračni par u lozničkoj opštini a vidi se da im je milo što su par najduže usidren u bračnoj luci.
Roditelji su Mirosavi za životnog saputnika izabrali Živorada, koga je ona poznavala i ranije, te nije bilo druge. Tada je tako bilo, kaže ona, koja lepo nosi svoje 84 godine, i uz smešak dodaje da njeni "nisu pogrešili". Venčali su se u draginačkoj crkvi i na samom početku bračnog života morali su da preguraju Drugi svetski rat. Dok se još pucalo počeli su da šire porodicu pa su posle devet godina braka imali tri sina, Marka, Živorada i Jovana.

– Nije nam bio život lak dok deca nisu poodrasla da pomognu. Sa njima sam više nego zadovoljna a dočekali smo i da danas imamo petoro unučadi, Novicu, Nebojšu, Bojanu, Nikolu i Luku, i petoro praunučadi. Živimo sa Živanom a i druga dva sina su u blizini i pomažu nam – priča Mirosava dok Živorad, koji je tek počeo da troši desetu deceniju, pošto papiri kažu da je 1915. godište, odobrava.

– Uvek smo se međusobno slušali i dogovarali. Bez toga nema ništa ali je Živoradova ipak bila poslednja. U braku je potrebno da se dvoje razumeju, opraštaju neke nezgode, jer ako neće onda teško ide, a ima i ona "slušaj mlađe da ne bude svađe" – kaže Mirosava pa ispade da je ipak Živorad kao stariji slušao nju mada on zadovoljno tvrdi da se kod njega znalo "ko kosi a ko vodu nosi".

Živorad nije baš pričljiv, nije mu do pisanja i slikanja, ali njegova lepša polovina, čini se, baš uživa, i lepo se snalazi. Na pitanje da li je živorad kao svaki muškarac ponekad voleo da spusti oko i na neku drugu njemu se brci nasmešiše a Mirosava diplomatski reče: – bilo je malo i toga ali kad valja meni valja i drugoj.

Danas njih dvoje "gledaju" svinje, Mirosava vodi računa o cvetnom dvorištu i bez naočara prede i plete. Da ne bude sumnje začas donese preslicu i tu odmah poče da prede kao da je tri puta mlađa. Inače, oboje "piju praškove" a Mirosava kaže i da je zdravlje "kolike su godine" ipak dobro. Po njenoj želji fotografisanje je bilo u dvorištu a Živorad je uz širok osmeh prihvatio predlog da zagrli životnu saputnicu.

Samo da zdravlje posluži za ostalo ćemo lako, rekoše na kraju njih dvoje koji više od pola veka dele trpezu i postelju, sreću i tugu. uglas potvrdiše da bi ponovo, kad bi se vratili u novembar četrdesete i mogli da biraju, izabrali isto.

– Recept? Nije brak kolač da ima recept, on mora da se neguje i čuva a ljudi da se poštuju. Za mene ti je, sine, Živorad uvek bio crveno slovo – reče Mirosava.