Брак није колач
ЈАРЕБИЦЕ – Живорад и Миросава Аврамовић из Јаребица венчали су се на Аранђеловдан 1940. године и од тада деле и добро и зло, пуних 66 година. Они су вероватно најстарији брачни пар у лозничкој општини а види се да им је мило што су пар најдуже усидрен у брачној луци.
Родитељи су Миросави за животног сапутника изабрали Живорада, кога је она познавала и раније, те није било друге. Тада је тако било, каже она, која лепо носи своје 84 године, и уз смешак додаје да њени "нису погрешили". Венчали су се у драгиначкој цркви и на самом почетку брачног живота морали су да прегурају Други светски рат. Док се још пуцало почели су да шире породицу па су после девет година брака имали три сина, Марка, Живорада и Јована.
– Није нам био живот лак док деца нису поодрасла да помогну. Са њима сам више него задовољна а дочекали смо и да данас имамо петоро унучади, Новицу, Небојшу, Бојану, Николу и Луку, и петоро праунучади. Живимо са Живаном а и друга два сина су у близини и помажу нам – прича Миросава док Живорад, који је тек почео да троши десету деценију, пошто папири кажу да је 1915. годиште, одобрава.
– Увек смо се међусобно слушали и договарали. Без тога нема ништа али је Живорадова ипак била последња. У браку је потребно да се двоје разумеју, опраштају неке незгоде, јер ако неће онда тешко иде, а има и она "слушај млађе да не буде свађе" – каже Миросава па испаде да је ипак Живорад као старији слушао њу мада он задовољно тврди да се код њега знало "ко коси а ко воду носи".
Живорад није баш причљив, није му до писања и сликања, али његова лепша половина, чини се, баш ужива, и лепо се сналази. На питање да ли је живорад као сваки мушкарац понекад волео да спусти око и на неку другу њему се брци насмешише а Миросава дипломатски рече: – било је мало и тога али кад ваља мени ваља и другој.
Данас њих двоје "гледају" свиње, Миросава води рачуна о цветном дворишту и без наочара преде и плете. Да не буде сумње зачас донесе преслицу и ту одмах поче да преде као да је три пута млађа. Иначе, обоје "пију прашкове" а Миросава каже и да је здравље "колике су године" ипак добро. По њеној жељи фотографисање је било у дворишту а Живорад је уз широк осмех прихватио предлог да загрли животну сапутницу.
Само да здравље послужи за остало ћемо лако, рекоше на крају њих двоје који више од пола века деле трпезу и постељу, срећу и тугу. углас потврдише да би поново, кад би се вратили у новембар четрдесете и могли да бирају, изабрали исто.
– Рецепт? Није брак колач да има рецепт, он мора да се негује и чува а људи да се поштују. За мене ти је, сине, Живорад увек био црвено слово – рече Миросава.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


