Najuspešniji u EU iz Srbije

Zašto je naučnoistraživačka ustanova na čijem ste čelu izabrala da se zove po Mihajlu Pupinu?

Mihajlo Pupin je jedan od tri velikana srpske naučne scene u poslednjih sto godina. Njegov naučni, tehnički i politički doprinos srpskom narodu je nemerljiv. Ovo je bilo evidentno i pre 65 godina kada je osnovan Institut za telekomunikacije, prvi takav na prostorima bivše FNRJ. Mi, savremenici, ponosni smo i počastvovani što radimo u instituciji koja nosi njegovo ime.

Koje je putokaze on označio i u kojoj ih meri danas sledite?

Osnovni postulat života i dela Mihajla Pupina jeste da nauka nije sama sebi cilj. Naučno dostignuće ima puni smisao kada se pretoči u tehničko rešenje, a ovo rešenje u skup novih proizvoda za dobrobit celokupnog čovečanstva. Nauka i naučni rad u Institutu „Mihajlo Pupin” imaju za cilj stvaranje novih proizvoda koji podižu konkurentnost domaće privrede na svetskom tržištu.

Da li je iko u nas doktorirao na otkrićima i uvidima ovog velikana?

Ne znam kako je to na prostorima bivše Jugoslavije. Nažalost, u Institutu „Mihajlo Pupin” niko nije doktorirao na idejama koje su proizašle iz naučnog opusa Mihajla Pupina.

Sarađujete li sa Univerzitetom Kolumbija na kojem je on i dan-danas uveliko uvažen?

Ako se izuzmu privatni kontakti koje su saradnici instituta imali i imaju s pojedinim profesorima ovog američkog univerziteta, odgovor je negativan. Koliko je meni poznato nijedna naučnoistraživačka ili visokoobrazovana institucija u Srbiji nema ustanovljene institucionalne veze sa Kolumbija univerzitetom.

S kojim ste to istraživačkim programima primljeni u okrilje Evropske unije pre nego što je naša zemlja zavredela da se kandiduje?

Institut „Mihajlo Pupin” je najuspešnija srpska naučnoistraživačka institucija u realizaciji naučnoistraživačkih programa koji se finansiraju iz sredstava Evropske unije. On je u proteklih pet-šest godina učestvovao u realizaciji više od 20 evropskih naučnoistraživačkih projekata na kojima su bile angažovane skoro sve značajnije evropske naučnoistraživačke institucije u oblasti informatičkih i komunikacionih tehnologija.

Zajedno smo razvijali i razvijamo nove sisteme za potrebe ekologije, energetske efikasnosti, automobilske industrije, računarstva i poljoprivrede. U svim ovim projektima naši rezultati su ocenjeni najvišom ocenom, tako da nas danas najčešće inostrane naučnoistraživačke ustanove pozivaju na zajednički rad, čime smo obezbedili i međunarodnu prepoznatljivost našeg naučnoistraživačkog rada.

Zbog čega niste ustanovili nagradu za tehnološka dostignuća sa imenom Mihajla Pupina? Smatrate li da je kucnuo čas da se u našoj zemlji utemelji njegova zadužbina?

Mihajlo Pupin je velikan srpske nauke. Bilo bi pretenciozno da Institut „Mihajlo Pupin” ustanovi nagradu za tehnološko dostignuće koje bi nosilo njegovo ime, ali smatram da je odavno trebalo, na nivou cele države, da imamo ovakvu nagradu.

Svojevremeno ste sami sebi postavili pitanje: Čemu služi nauka u Srbiji? Imate li odgovor?

I onda i sada mislim da je nauka i to ne samo u Srbiji, osnovni motor privrednog razvoja jednog društva. Naučna dostignuća pretočena u nove tehnologije i nove proizvode obezbeđuju brz privredni rast, veliku profitabilnost, snažnu međunarodnu konkurentnost tehnološkog sadržaja, značajnu akumulaciju kapitala, a sve to se potom pretače u obezbeđenje visokog nivoa ličnog i društvenog standarda jedne zajednice. Nauka nije hobi. Nauka je visoko organizovana, strateški usmerena aktivnost koja kao krajnji cilj ima povećanje dobrobiti svakog našeg građanina i celog društva.

Pre pet godina ste najavili da će Institut „Mihajlo Pupin” postati jedan od evropskih tehnopolisa za informaciono-komunikacione tehnologije. Dokle ste stigli?

Institut „Mihajlo Pupin” se evidentno nametnuo kao vodeća naučnoistraživačka ustanova u oblasti informatičko-komunikacionih tehnologija na prostorima bivše Jugoslavije. Svojim rezultatima, naučnoistraživačkim potencijalom i poslovnim rezultatima pokazuje da i u ovim kriznim vremenima ima smisla i mesta neprekidno investiranje u naučnoistraživački rad.

Upravo osnivamo novi institut „Mihajlo Pupin” – Banjaluka s ciljem da realizujemo ono u čemu je Institut „Mihajlo Pupin” najuspešniji; brz transfer naučnoistraživačkih dostignuća u tržišne proizvode u oblasti informatičko-komunikacionih tehnologija.

Održavate li istraživačko-poslovne veze sa bivšim „pupinovcima”, a mnogo ih je otišlo preko granice.

Isuviše ih je otišlo preko granice. Mi to odavno osećamo, ali se plašim da će Srbija osetiti u punoj meri tek u sledećih nekoliko godina. Ova ekonomska kriza nikako nam ne ide naruku da zadržimo naše mlade, talentovane, fakultetski obrazovane stručnjake. Institut „Mihajlo Pupin” čini sve što je u njegovoj moći da privuče uspešne studente tehničkih fakulteta iz Srbije, ali i iz Evrope.

Kao posledica takve politike ne samo da održavamo kontakte sa bivšim „pupinovcima” već nam se neki od njih i vraćaju. I ne samo to, zapošljavamo i uspešne mlade istraživače iz drugih evropskih zemalja. Međutim, „odliv mozgova” iz Srbije je ozbiljan problem. To nije projekat u čijem rešavanju treba da se uključi jedna naučnoistraživačka institucija već celokupna zemlja ukoliko želi da ima budućnost u Evropi čija će privreda biti zasnovana na znanju, a ne jeftinoj radnoj snazi.

------------------------------------------------------- 

Nastanak „Pupina”

Kao godina utemeljenja Instituta „Mihajlo Pupin” u Beogradu uzima se 1946, kada je Srpska akademija nauka (SAN) osnovala dva instituta – Institut za telekomunikacije i Institut za elektroniku. Iz sastava ova dva instituta Vlada FNRJ osniva 1947. godine Centralni radio-institut Vlade FNRJ, a potom 1948. godine, iz njegovog sastava Ministarstvo za elektroprivredu osniva Institut za elektroprivredu.

Srpska akademija nauka (SAN) je 1950. objedinila pomenuta četiri u Institut „Nikola Tesla” za ispitivanje električnih pojava. Izvršno veće Narodne skupštine Narodne Republike Srbije 1959. godine iz sastava Instituta „Nikola Tesla“ izdvaja grupu naučnika i istraživača i osniva Institut za elektroniku i telekomunikacije „Mihajlo Pupin” i tada se prvi put u nazivu pominje ime našeg velikog naučnika. Izvršno veće Skupštine NR Srbije i suosnivači, Elektrotehnički fakultet, Ei Niš i Energoprojekt, odvajaju 1961. godine dve laboratorije iz Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič” – Laboratorija za automatiku i Laboratorija za digitalnu tehniku – i priključuju ih Institutu za automatiku i telekomunikacije „Mihajlo Pupin” i pri tome ga temeljno reorganizuju.