Најуспешнији у ЕУ из Србије

Зашто је научноистраживачка установа на чијем сте челу изабрала да се зове по Михајлу Пупину?

Михајло Пупин је један од три великана српске научне сцене у последњих сто година. Његов научни, технички и политички допринос српском народу је немерљив. Ово је било евидентно и пре 65 година када је основан Институт за телекомуникације, први такав на просторима бивше ФНРЈ. Ми, савременици, поносни смо и почаствовани што радимо у институцији која носи његово име.

Које је путоказе он означио и у којој их мери данас следите?

Основни постулат живота и дела Михајла Пупина јесте да наука није сама себи циљ. Научно достигнуће има пуни смисао када се преточи у техничко решење, а ово решење у скуп нових производа за добробит целокупног човечанства. Наука и научни рад у Институту „Михајло Пупин” имају за циљ стварање нових производа који подижу конкурентност домаће привреде на светском тржишту.

Да ли је ико у нас докторирао на открићима и увидима овог великана?

Не знам како је то на просторима бивше Југославије. Нажалост, у Институту „Михајло Пупин” нико није докторирао на идејама које су произашле из научног опуса Михајла Пупина.

Сарађујете ли са Универзитетом Колумбија на којем је он и дан-данас увелико уважен?

Ако се изузму приватни контакти које су сарадници института имали и имају с појединим професорима овог америчког универзитета, одговор је негативан. Колико је мени познато ниједна научноистраживачка или високообразована институција у Србији нема установљене институционалне везе са Колумбија универзитетом.

С којим сте то истраживачким програмима примљени у окриље Европске уније пре него што је наша земља завредела да се кандидује?

Институт „Михајло Пупин” је најуспешнија српска научноистраживачка институција у реализацији научноистраживачких програма који се финансирају из средстава Европске уније. Он је у протеклих пет-шест година учествовао у реализацији више од 20 европских научноистраживачких пројеката на којима су биле ангажоване скоро све значајније европске научноистраживачке институције у области информатичких и комуникационих технологија.

Заједно смо развијали и развијамо нове системе за потребе екологије, енергетске ефикасности, аутомобилске индустрије, рачунарства и пољопривреде. У свим овим пројектима наши резултати су оцењени највишом оценом, тако да нас данас најчешће иностране научноистраживачке установе позивају на заједнички рад, чиме смо обезбедили и међународну препознатљивост нашег научноистраживачког рада.

Због чега нисте установили награду за технолошка достигнућа са именом Михајла Пупина? Сматрате ли да је куцнуо час да се у нашој земљи утемељи његова задужбина?

Михајло Пупин је великан српске науке. Било би претенциозно да Институт „Михајло Пупин” установи награду за технолошко достигнуће које би носило његово име, али сматрам да је одавно требало, на нивоу целе државе, да имамо овакву награду.

Својевремено сте сами себи поставили питање: Чему служи наука у Србији? Имате ли одговор?

И онда и сада мислим да је наука и то не само у Србији, основни мотор привредног развоја једног друштва. Научна достигнућа преточена у нове технологије и нове производе обезбеђују брз привредни раст, велику профитабилност, снажну међународну конкурентност технолошког садржаја, значајну акумулацију капитала, а све то се потом претаче у обезбеђење високог нивоа личног и друштвеног стандарда једне заједнице. Наука није хоби. Наука је високо организована, стратешки усмерена активност која као крајњи циљ има повећање добробити сваког нашег грађанина и целог друштва.

Пре пет година сте најавили да ће Институт „Михајло Пупин” постати један од европских технополиса за информационо-комуникационе технологије. Докле сте стигли?

Институт „Михајло Пупин” се евидентно наметнуо као водећа научноистраживачка установа у области информатичко-комуникационих технологија на просторима бивше Југославије. Својим резултатима, научноистраживачким потенцијалом и пословним резултатима показује да и у овим кризним временима има смисла и места непрекидно инвестирање у научноистраживачки рад.

Управо оснивамо нови институт „Михајло Пупин” – Бањалука с циљем да реализујемо оно у чему је Институт „Михајло Пупин” најуспешнији; брз трансфер научноистраживачких достигнућа у тржишне производе у области информатичко-комуникационих технологија.

Одржавате ли истраживачко-пословне везе са бившим „пупиновцима”, а много их је отишло преко границе.

Исувише их је отишло преко границе. Ми то одавно осећамо, али се плашим да ће Србија осетити у пуној мери тек у следећих неколико година. Ова економска криза никако нам не иде наруку да задржимо наше младе, талентоване, факултетски образоване стручњаке. Институт „Михајло Пупин” чини све што је у његовој моћи да привуче успешне студенте техничких факултета из Србије, али и из Европе.

Као последица такве политике не само да одржавамо контакте са бившим „пупиновцима” већ нам се неки од њих и враћају. И не само то, запошљавамо и успешне младе истраживаче из других европских земаља. Међутим, „одлив мозгова” из Србије је озбиљан проблем. То није пројекат у чијем решавању треба да се укључи једна научноистраживачка институција већ целокупна земља уколико жели да има будућност у Европи чија ће привреда бити заснована на знању, а не јефтиној радној снази.

------------------------------------------------------- 

Настанак „Пупина”

Као година утемељења Института „Михајло Пупин” у Београду узима се 1946, када је Српска академија наука (САН) основала два института – Институт за телекомуникације и Институт за електронику. Из састава ова два института Влада ФНРЈ оснива 1947. године Централни радио-институт Владе ФНРЈ, а потом 1948. године, из његовог састава Министарство за електропривреду оснива Институт за електропривреду.

Српска академија наука (САН) је 1950. објединила поменута четири у Институт „Никола Тесла” за испитивање електричних појава. Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије 1959. године из састава Института „Никола Тесла“ издваја групу научника и истраживача и оснива Институт за електронику и телекомуникације „Михајло Пупин” и тада се први пут у називу помиње име нашег великог научника. Извршно веће Скупштине НР Србије и суоснивачи, Електротехнички факултет, Еи Ниш и Енергопројект, одвајају 1961. године две лабораторије из Института за нуклеарне науке „Борис Кидрич” – Лабораторија за аутоматику и Лабораторија за дигиталну технику – и прикључују их Институту за аутоматику и телекомуникације „Михајло Пупин” и при томе га темељно реорганизују.