Uče iz skripti i hrestomatija

TEMA DANA
Malobrojni su studenti državnih fakulteta koji će se, po završetku studija, pohvaliti policom punom udžbenika iz kojih su spremali ispite. Za provere znanja studenti se uglavnom pripremaju učeći iz fotokopiranih knjiga, hrestomatija i skripta. Baš zbog toga u blizini visokoškolskih ustanova niču fotokopirnice, a njihovi radnici imaju pune ruke posla.
Kod zgrade Fakulteta političkih nauka godinama radi skriptarnica u kojoj studenti nabavljaju sve što im je potrebno za polaganje ispita.

– Na ovom mestu dovoljno je samo da kažeš koji predmet spremaš i oni odmah znaju šta ti treba. Fotokopije su gotove sutradan ujutro, a budući da znaju da su monopolisti, čak i fotokopiranje jedne sveske traje 24 časa. Zahvaljujući njihovoj upućenosti, studenti ne moraju ni da znaju koje su im knjige neophodne, a kamoli da kupuju originale. "Uglavnom se prodaju udžbenici profesora sa našeg fakulteta", objašnjava jedna od studentkinja i dodaje da su, ipak, primorani da iz nekih predmeta kupuju originalne udžbenike.

– Jedan od poznatijih profesora prozivao je studente i prodavao im numerisane knjige tako da je tačno znao kod koga je koji primerak. Takođe, profesor jednog od najtežih ispita nam je rekao da kupimo njegovu knjigu i to baš u izdavačkom preduzeću "Službeni glasnik" – rekla nam je ova studentkinja treće godine, koja je insistirala na anonimnosti. Ona je do sada kupila samo ova dva originalna udžbenika.

Prema studentskoj računici fotokopije udžbenika za treću godinu koštaju oko 3.000 dinara dok je za originale neophodno izdvojiti barem 2.000 više.

Udžbenici koji se koriste na Pravnom fakultetu spadaju među najskuplje, a u knjižari ove visokoškolske ustanove najjevtinija knjiga iz Međunarodnog krivičnog prava košta 540 dinara. Za dva udžbenika neophodna za polaganje ispita Uvod u građansko pravo studenti moraju da izdvoje oko 1.600 dinara, a najskuplji udžbenik je Građansko procesno pravo koji košta 1.950 dinara.

Prema rečima Marije Petrović, studenta druge godine ove visokoškolske ustanove, predavači ne insistiraju na kupovini originalnih udžbenika.

– U prvom semestru ove godine imam tri predmeta. Kupila sam dve knjige koje su me koštale oko 2.300 dinara, a literaturu za treći ispit ću fotokopirati. U prvoj godini sam učila samo iz originalnih udžbenika, iako nikada nisam čula da profesori to zahtevaju. Nisam želela da učim iz loših fotokopija i da uništavam vid – objašnjava buduća pravnica.

Studentima beogradskog Filozofskog fakulteta iz nekih predmeta je dostupan samo po jedan primerak literature neophodne za spremanje ispita, pa su primorani da ih fotokopiraju. Ponekad im je za jedan predmet potrebno i po dvadesetak knjiga, pa bi za kupovinu originalne literature morali da izdvoje ogromne sume novca.

– Profesori nam preporučuju udžbenike među kojima su i njihovi. Iako niko ne insistira na kupovini originalnih knjiga, često na sajmu ili na sniženjima kupujemo stručnu literaturu koja će nam trebati i kasnije – objašnjava jedna od studentkinja druge godine sa smera za sociologiju.

Udžbenike koje koriste studenti Medicinskog fakulteta mahom je pisala grupa autora, pa niko ne proverava da li studenti poseduju originale. Budući da je većina knjiga veoma obimna, cene se kreću od 50 do 100 evra, pa su malobrojni studenti koji mogu sebi da priušte tu privilegiju. Ipak, vešti trgovci su i ovoj studentskoj muci doskočili, pa većina akademaca literaturu nabavlja kod prodavca koji im svakodnevno, ispred zgrade fakulteta, nudi nove, polovne i fotokopirane ukoričene udžbenike.