Ispunjen i najteži uslov

Za novi ustav Srbije glasalo je 52 odsto građana Srbije ili oko 3,5 od 6,5 miliona građana Srbije s pravom glasa. Međutim, ove brojke neki su odmah protumačili kao provlačenje kroz iglene uši, gotovo kao neuspeh referenduma, naročito ako se ima u vidu da su iza njega stale sve relevantne političke partije.

Pitanje da li iza novog ustava stoji u dovoljnoj meri izražena narodna volja nije sporno, smatra Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije.

– Za Predlog ustava glasala je gotovo cela skupština, odnosno narodni poslanici koji su izabrani kao predstavnici naroda na slobodnim i demokratskim izborima. Ustav je dobio potvrdu i na referendumu – većina od ukupnog broja građana sa pravom glasa je potvrdila ustav, što mu daje legitimnost. Bilo bi bolje, odnosno ugodnije za predlagače, da je ustav dobio potvrdu 60-70 odsto građana, ali toliko ih nije izašlo. Uostalom, kod nas je prisutna tendencija pada izlaznosti poslednjih godina – kaže Vučetić u izjavi za "Politiku".

On podseća i na tešku proceduru izmene ustava Srbije koja podrazumeva ne samo odluku parlamenta, nego i potvrdu na referendumu, što je praksa još samo u SAD i Japanu, ali se tamo ustav veoma retko menja. "Dosadašnji ustav Srbije je ’najtvrđi’ ustav u tom smislu danas u Evropi, ali su i jedna i druga faza uspešno završene i zato je novi ustav potpuno legitiman", kaže Vučetić.

Sličnog je mišljenja i Slaviša Orlović, politički analitičar, koji tvrdi da je izlaznost mogla da bude i 60 odsto, uz malo bolje organizovanu kampanju.

Izlaznost koja jedva prelazi polovinu upisanih birača možda ne deluje ubedljivo, ako se ima u vidu da je bila reč o izjašnjavanju o novom ustavu kojim se pravno definiše država Srbija. Neminovno se nameće poređenje sa nedavno održanim referendumom o državnom statusu Crne Gore, gde je izlaznost bila znatno veća.

Naime, u Crnoj Gori je uslov za uspeh bio da na referendum izađe najmanje 50 odsto građana i da za nezavisnost glasa najmanje 55 odsto izašlih. Taj uslov je propisala Evropska unija, a visoku legitimnost tom referendumu dala je izuzetna izlaznost od 86 odsto.

U Srbiji je izlaznost bila znatno manja, što je bio povod za albanske reakcije – da praktično polovina građana Srbije nije pokazala interesovanje da Kosovo ostane u njenom sastavu. S druge strane, ako bi se broj onih koji su glasali za nezavisnost Crne Gore posmatrao u odnosu na ukupan broj upisanih birača, ispalo bi da je bilo svega oko 45 odsto Crnogoraca koji su bili za samostalnu državu, dok se u Srbiji od ukupnog broja birača oko 51 odsto izjasnilo da Kosmet ostane u sastavu Srbije, kao što predviđa novi ustav.

Na rezultat referenduma uticali su i nesređeni birački spiskovi. Međutim, iako je ovo stari problem, na dnevni red se stavlja samo uoči nekog glasanja. Na neažurirane spiskove primedbe su stizale kako u Srbiji, tako i iz dijaspore.

Još se pamte ozbiljne stranačke svađe oko biračkih spiskova 2002. godine, u toku predsedničkih izbora. Funkcioner DSS-a Nebojša Bakarec pokušavao je tada da dokaže da na biračkim spiskovima ima mnogo takozvanih mrtvih duša, te da je to jedan od razloga neuspeha predsedničkih izbora. Republička izborna komisija i Vrhovni sud Srbije nisu uvažili prigovor DSS-a i išlo se u treći krug predsedničkih izbora. Bakarec kaže da je tada, 2002. godine, ukazivao na to da biračke spiskove moraju zajedno da vode Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, MUP i opštine. "U međuvremenu me nisu zvali da se na tom poslu angažujem, ali nisam siguran da baš ništa nije urađeno".

Nekadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Rodoljub Šabić, međutim, kaže da su to bila preuveličavanja DSS-a i da nikada na spiskovima nije bilo pola miliona "mrtvih duša", kao što je svojevremeno tvrdila ova partija.

"Ali nakon toga su se upravo DSS-ovi ministri Lončar i Jočić našli u poziciji da to provere. Imali smo tri godine da nešto uradimo, pa se nije potvrdila teza o ’mrtvim dušama’", kaže Šabić.

On tvrdi da birački spiskovi nisu u tako katastrofalnom stanju.

"Naš problem je što u biračkim spiskovima, po mojoj proceni, postoji oko 400.000 ljudi koji ne mogu da glasaju, ali to nisu mrtvi ljudi, nego oni upisani po zakonu, koji je, međutim, loš. Naš građanin koji živi u inostranstvu upisan je u birački spisak prema poslednjoj adresi prebivališta. Ako je iz zemlje otišao pre 15 godina više ga niko na toj adresi ne poznaje. Problem je u zakonu", tvrdi Šabić.

Nesređene biračke spiskove ovih dana je pominjala i portparol evropskog komesara Olija Rena Kristina Nađ, i to u kontekstu suvereniteta Srbije nad Kosovom u preambuli novog ustava. Ona je ukazala na "protivrečnost u činjenici da su na referendumu korišćeni izborni spiskovi koji potiču iz 2001. godine". Ti spiskovi, kako je rekla, ne uključuju većinu stanovništva na Kosovu, dok se istovremeno u tekstu ustava navodi da je Kosovo integralni deo srpske teritorije.

Uključivanje Albanaca u referendum se u našoj javnosti pominjalo, ali RIK ipak nije tražio od Unmika da se birališta otvore u sredinama koje su nastanjene isključivo Albancima. Takav stav je naišao na kritike poput one koju je izrekla Kristina Nađ. Istovremeno, naši političari su takav odnos prema Albancima pravdali činjenicom da oni već godinama unazad ne izlaze ni na jedne izbore pa je zato besmisleno bilo i pokušavati organizovanje referenduma u njihovim sredinama i stavljati ih na birački spisak.