Испуњен и најтежи услов

За нови устав Србије гласало је 52 одсто грађана Србије или око 3,5 од 6,5 милиона грађана Србије с правом гласа. Међутим, ове бројке неки су одмах протумачили као провлачење кроз иглене уши, готово као неуспех референдума, нарочито ако се има у виду да су иза њега стале све релевантне политичке партије.

Питање да ли иза новог устава стоји у довољној мери изражена народна воља није спорно, сматра Слободан Вучетић, бивши председник Уставног суда Србије.

– За Предлог устава гласала је готово цела скупштина, односно народни посланици који су изабрани као представници народа на слободним и демократским изборима. Устав је добио потврду и на референдуму – већина од укупног броја грађана са правом гласа је потврдила устав, што му даје легитимност. Било би боље, односно угодније за предлагаче, да је устав добио потврду 60-70 одсто грађана, али толико их није изашло. Уосталом, код нас је присутна тенденција пада излазности последњих година – каже Вучетић у изјави за "Политику".

Он подсећа и на тешку процедуру измене устава Србије која подразумева не само одлуку парламента, него и потврду на референдуму, што је пракса још само у САД и Јапану, али се тамо устав веома ретко мења. "Досадашњи устав Србије је ’најтврђи’ устав у том смислу данас у Европи, али су и једна и друга фаза успешно завршене и зато је нови устав потпуно легитиман", каже Вучетић.

Сличног је мишљења и Славиша Орловић, политички аналитичар, који тврди да је излазност могла да буде и 60 одсто, уз мало боље организовану кампању.

Излазност која једва прелази половину уписаних бирача можда не делује убедљиво, ако се има у виду да је била реч о изјашњавању о новом уставу којим се правно дефинише држава Србија. Неминовно се намеће поређење са недавно одржаним референдумом о државном статусу Црне Горе, где је излазност била знатно већа.

Наиме, у Црној Гори је услов за успех био да на референдум изађе најмање 50 одсто грађана и да за независност гласа најмање 55 одсто изашлих. Тај услов је прописала Европска унија, а високу легитимност том референдуму дала је изузетна излазност од 86 одсто.

У Србији је излазност била знатно мања, што је био повод за албанске реакције – да практично половина грађана Србије није показала интересовање да Косово остане у њеном саставу. С друге стране, ако би се број оних који су гласали за независност Црне Горе посматрао у односу на укупан број уписаних бирача, испало би да је било свега око 45 одсто Црногораца који су били за самосталну државу, док се у Србији од укупног броја бирача око 51 одсто изјаснило да Космет остане у саставу Србије, као што предвиђа нови устав.

На резултат референдума утицали су и несређени бирачки спискови. Међутим, иако је ово стари проблем, на дневни ред се ставља само уочи неког гласања. На неажуриране спискове примедбе су стизале како у Србији, тако и из дијаспоре.

Још се памте озбиљне страначке свађе око бирачких спискова 2002. године, у току председничких избора. Функционер ДСС-а Небојша Бакарец покушавао је тада да докаже да на бирачким списковима има много такозваних мртвих душа, те да је то један од разлога неуспеха председничких избора. Републичка изборна комисија и Врховни суд Србије нису уважили приговор ДСС-а и ишло се у трећи круг председничких избора. Бакарец каже да је тада, 2002. године, указивао на то да бирачке спискове морају заједно да воде Министарство за државну управу и локалну самоуправу, МУП и општине. "У међувремену ме нису звали да се на том послу ангажујем, али нисам сигуран да баш ништа није урађено".

Некадашњи министар за државну управу и локалну самоуправу Родољуб Шабић, међутим, каже да су то била преувеличавања ДСС-а и да никада на списковима није било пола милиона "мртвих душа", као што је својевремено тврдила ова партија.

"Али након тога су се управо ДСС-ови министри Лончар и Јочић нашли у позицији да то провере. Имали смо три године да нешто урадимо, па се није потврдила теза о ’мртвим душама’", каже Шабић.

Он тврди да бирачки спискови нису у тако катастрофалном стању.

"Наш проблем је што у бирачким списковима, по мојој процени, постоји око 400.000 људи који не могу да гласају, али то нису мртви људи, него они уписани по закону, који је, међутим, лош. Наш грађанин који живи у иностранству уписан је у бирачки списак према последњој адреси пребивалишта. Ако је из земље отишао пре 15 година више га нико на тој адреси не познаје. Проблем је у закону", тврди Шабић.

Несређене бирачке спискове ових дана је помињала и портпарол европског комесара Олија Рена Кристина Нађ, и то у контексту суверенитета Србије над Косовом у преамбули новог устава. Она је указала на "противречност у чињеници да су на референдуму коришћени изборни спискови који потичу из 2001. године". Ти спискови, како је рекла, не укључују већину становништва на Косову, док се истовремено у тексту устава наводи да је Косово интегрални део српске територије.

Укључивање Албанаца у референдум се у нашој јавности помињало, али РИК ипак није тражио од Унмика да се биралишта отворе у срединама које су настањене искључиво Албанцима. Такав став је наишао на критике попут оне коју је изрекла Кристина Нађ. Истовремено, наши политичари су такав однос према Албанцима правдали чињеницом да они већ годинама уназад не излазе ни на једне изборе па је зато бесмислено било и покушавати организовање референдума у њиховим срединама и стављати их на бирачки списак.