MMF: Neće biti „duple recesije”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Oporavak globalne ekonomije posle protutnjale „velike recesije” dobija na zamahu, mada je neujednačen. Sporiji je u razvijenim ekonomijama, a znatno dinamičniji u „pomaljajućim silama” i zemljama u razvoju generalno.

Najnoviji izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda upravo objavljen u Vašingtonu ne menja bitno prognoze izrečene u januaru ove godine, ali ipak nešto kategoričnije odbacuje mogućnost „duple recesije” – da se posle relativnog oporavka ponovo zapadne u krizu. Osnova za to su i nalazi da se u naprednim ekonomijama pad tražnje javnog sektora, isticanje tamošnjih programa ekonomskih stimulansa, zamenjuje porastom tražnje privatnog, čime se stvari vraćaju u normalu.

Kao i ranije prognoze, i ova konstatuje da će ekonomski rast u razvijenim zemljama biti mnogo skromniji – oko 2,5 odsto – od onoga u „pomaljajućim ekonomijama”, što je šifra za nove ekonomske sile, Kinu, Indiju, Brazil, Južnu Afriku… One su danas u ulozi „ekonomskih lokomotiva”: njihov rast će u proseku biti oko 6,5 odsto.

Ono što izaziva izvesne brige jeste veći rast cena sirovina i hrane nego što se očekivalo. Do toga je došlo kako zbog porasta tražnje, tako i zbog poremećaja na strani proizvodnje.

Konkretno, reč je pre svega o neplaniranom rastu cena nafte zbog političkih (i ratnih) prilika na Bliskom istoku i severu Afrike, ali MMF ne očekuje da bi to moglo da bude podstrekač velike globalne inflacije, niti da to izbaci iz koloseka globalni ekonomski oporavak. Jedan od razloga za takav optimizam jeste i činjenica da se naftni udeo u energetskim bilansima razvijenih ekonomija konstantno smanjuje. Napominje se, ipak, da postoje rizici od većih poremećaja.

Analizirajući ovaj neujednačeni oporavak, MMF u izveštaju od 242 strane ukazuje na visoku nezaposlenost u razvijenim zemljama, koja je pre svega posledica skromnog rasta, zbog čega će to još neko vreme ostati glavobolja i sa političkim posledicama.

Ukazuje se i na probleme na periferiji Evropske unije. Ne pominju se zemlje pojedinačno, ali je iz „kataloga” tih nevolja – nizak rast, fiskalna neravnoteža i finansijski pritisci – jasno da je reč o „pacijentima” iz evrozone, među kojima je ovih dana u fokusu Portugalija.

U Vašingtonu se, inače, u petak okupljaju ministri finansija G-20, foruma najvažnijih svetskih ekonomija, a na dnevnom redu je definisanje novog paketa kriterijuma na osnovu kojih bi se određivalo kad neka zemlja ulazi u „crvenu zonu” i počinje da vodi politiku koja može da ugrozi i druge, pa i globalni ekonomski sistem. To bi bio neki novi sistem za „globalno ekonomsko uzbunjivanje”.

Ovako nešto „gura” Amerika, ne bi li naterala Kinu da svoju valutu prepusti tržišnoj, umesto državnoj regulativi, polazeći od toga da bi na ovakav način realnija vrednost juana donela i veću uravnoteženost globalnih ekonomskih tokova.

Mimo toga, ako se ovaj dogovor postigne, MMF bi, sem uloge „svetskog finansijskog policajca”, postao i „finansijski saobraćajac”, propuštajući ili zaustavljajući one nacionalne fiskalne politike i modele rasta koji pogoduju ili prete globalnoj harmoniji.

Pažnju su ovde privukli i stavovi direktora MMF-a Dominika Štros-Kana, koji je u četvrtoj od pet godina svog mandata, a pominje se i kao mogući rival Nikoli Sarkoziju na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj.

Štros-Kan promoviše fundamentalni zaokret u ekonomskoj filozofiji koju je MMF zastupao od svog osnivanja: umesto sila tržišta kao jedinog ekonomskog arbitra, to sada treba da bude kombinacija tržišta i državne regulative.

„Klatno je sa tržišta prešlo ka državi”, poručio je Štros-Kan u prošlonedeljnom predavanju na Univerzitetu „Džordž Vašington”. „Globalizacija nam je donela mnogo toga dobrog, ali ima i svoju tamnu stranu – rastući jaz između bogatih i siromašnih. Očigledno nam je potrebna nova vrsta globalizacije”, kaže Kan, kako bi se sprečilo da „da nevidljiva ruka” labavo regulisanih tržišta postane „nevidljiva pesnica”.

Ukratko, čelnik MMF-a se zalaže za više državne regulative tržišta, globalnu politiku koja bi donela pravedniju distribuciju prihoda i veću ulogu centralnih banaka u sprečavanju finansijskih „mehura”.

Zanimljiv obrt, van svake sumnje.

Milan Mišić