ММФ: Неће бити „дупле рецесије”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Опоравак глобалне економије после протутњале „велике рецесије” добија на замаху, мада је неуједначен. Спорији је у развијеним економијама, а знатно динамичнији у „помаљајућим силама” и земљама у развоју генерално.

Најновији извештај Међународног монетарног фонда управо објављен у Вашингтону не мења битно прогнозе изречене у јануару ове године, али ипак нешто категоричније одбацује могућност „дупле рецесије” – да се после релативног опоравка поново западне у кризу. Основа за то су и налази да се у напредним економијама пад тражње јавног сектора, истицање тамошњих програма економских стимуланса, замењује порастом тражње приватног, чиме се ствари враћају у нормалу.

Као и раније прогнозе, и ова констатује да ће економски раст у развијеним земљама бити много скромнији – око 2,5 одсто – од онога у „помаљајућим економијама”, што је шифра за нове економске силе, Кину, Индију, Бразил, Јужну Африку… Оне су данас у улози „економских локомотива”: њихов раст ће у просеку бити око 6,5 одсто.

Оно што изазива извесне бриге јесте већи раст цена сировина и хране него што се очекивало. До тога је дошло како због пораста тражње, тако и због поремећаја на страни производње.

Конкретно, реч је пре свега о непланираном расту цена нафте због политичких (и ратних) прилика на Блиском истоку и северу Африке, али ММФ не очекује да би то могло да буде подстрекач велике глобалне инфлације, нити да то избаци из колосека глобални економски опоравак. Један од разлога за такав оптимизам јесте и чињеница да се нафтни удео у енергетским билансима развијених економија константно смањује. Напомиње се, ипак, да постоје ризици од већих поремећаја.

Анализирајући овај неуједначени опоравак, ММФ у извештају од 242 стране указује на високу незапосленост у развијеним земљама, која је пре свега последица скромног раста, због чега ће то још неко време остати главобоља и са политичким последицама.

Указује се и на проблеме на периферији Европске уније. Не помињу се земље појединачно, али је из „каталога” тих невоља – низак раст, фискална неравнотежа и финансијски притисци – јасно да је реч о „пацијентима” из еврозоне, међу којима је ових дана у фокусу Португалија.

У Вашингтону се, иначе, у петак окупљају министри финансија Г-20, форума најважнијих светских економија, а на дневном реду је дефинисање новог пакета критеријума на основу којих би се одређивало кад нека земља улази у „црвену зону” и почиње да води политику која може да угрози и друге, па и глобални економски систем. То би био неки нови систем за „глобално економско узбуњивање”.

Овако нешто „гура” Америка, не би ли натерала Кину да своју валуту препусти тржишној, уместо државној регулативи, полазећи од тога да би на овакав начин реалнија вредност јуана донела и већу уравнотеженост глобалних економских токова.

Мимо тога, ако се овај договор постигне, ММФ би, сем улоге „светског финансијског полицајца”, постао и „финансијски саобраћајац”, пропуштајући или заустављајући оне националне фискалне политике и моделе раста који погодују или прете глобалној хармонији.

Пажњу су овде привукли и ставови директора ММФ-а Доминика Штрос-Кана, који је у четвртој од пет година свог мандата, а помиње се и као могући ривал Николи Саркозију на предстојећим председничким изборима у Француској.

Штрос-Кан промовише фундаментални заокрет у економској филозофији коју је ММФ заступао од свог оснивања: уместо сила тржишта као јединог економског арбитра, то сада треба да буде комбинација тржишта и државне регулативе.

„Клатно је са тржишта прешло ка држави”, поручио је Штрос-Кан у прошлонедељном предавању на Универзитету „Џорџ Вашингтон”. „Глобализација нам је донела много тога доброг, али има и своју тамну страну – растући јаз између богатих и сиромашних. Очигледно нам је потребна нова врста глобализације”, каже Кан, како би се спречило да „да невидљива рука” лабаво регулисаних тржишта постане „невидљива песница”.

Укратко, челник ММФ-а се залаже за више државне регулативе тржишта, глобалну политику која би донела праведнију дистрибуцију прихода и већу улогу централних банака у спречавању финансијских „мехура”.

Занимљив обрт, ван сваке сумње.

Милан Мишић