Nagodba o kazni nije oprost grehova

Svi koji ovih dana govore da su Svetlani Ražnatović nagodbom „oprošteni grehovi”, trebalo bi da sačekaju suđenje.

– Mediji su postali pomalo krvoločni. Za njih je bitno da li će neko biti u zatvoru ili ne, a ne da li je neko kriv. Ne treba zaboraviti da sud tek treba da potvrdi sporazum. On može i da ga odbije. Zato nije dobro da se sada toliko komentariše slučaj koji nije do kraja rešen. Time se prejudicira i buduća odluka suda i vrši se pritisak na sud. Sporazumi o priznanju krivice za državu su mnogo ekonomičnije rešenje od dugotrajnog i neizvesnog krivičnog postupka. Državi se time štede pare za složeni postupak, a plaćanjem sume dogovorene sporazumom država stiče određenu vrednost. Uz napomenu da svako ko je oštećen može ostvarivati svoje pravo i u parničnom postupku, gde bi ova presuda služila kao dokaz – kaže za „Politiku” prof. dr Milan Škulić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

Upitali smo profesora da li bi i drugi optuženi, koji su finansijski moćni, mogli da se nagode sa tužilaštvom, kao što je, na primer, Darko Šarić:

– Šarić je optužen za krivično delo zaprećeno kaznom težom od 12 godina, tako da ne bi mogao da se nagodi sa državom. Za sva krivična dela zaprećena kaznom do 12 godina zatvora, može se sklopiti sporazum o priznanju krivice.

Međutim, tek u nacrtu novog zakonika o krivičnom postupku biće predviđeno da se sporazumi mogu sklopiti za sva krivična dela, bez obzira na težinu kazne, što bi bilo veoma loše. Takođe je loša i ideja da se okrivljeni nagodbom obavezuje da bude svedok protiv drugih optuženih. To bi onda zaista ličilo na „kupovinu svedoka” – kaže dr Škulić.

Okrivljeni nagodbom ne izbegava ni krivicu ni kaznu. U tome je suština ovog instituta, ističe profesor. Za državu je to mnogo jeftinije, tim pre što se kao element sporazuma može predvideti i vraćanje imovinske koristi. Taj sporazum može svojom žalbom napadati oštećeni, što je vrlo važno zbog zaštite njegovih prava.

On smatra da je ovakav mehanizam kontroverzan, a najveća opasnost se i krije u tome što okrivljeni može da prizna krivično delo i zaključi sporazum sa tužiocem, a onda ako sud ne prihvati taj sporazum, takvo priznanje formalno ne važi i ne može služiti kao dokaz, „ali ono faktički ostaje u svesti svih onih koji znaju da je postojalo”.

– To bi onda moglo da na određeni način prejudicira odluku suda u daljem toku krivičnog postupka, bez obzira na to što se sudija koji je odlučivao o sporazumu obavezno izuzima iz postupka – kaže naš sagovornik.

Aleksandra Petrović

-----------------------------------------------------------

Anegdota o spaljivanju knjiga

– Sad se u komentarima, koji su često preterani, ubacuju mnoge stvari, pa se čak mešaju važeća i predložena zakonska rešenja. Ima i nekih koji zbog toga tvrde da bi spalili svoje udžbenike sa Pravnog fakulteta, verovatno ne znajući da danas slične mogućnosti postoje u celoj Evropi – kaže dr Milan Škulić.