Nastavnika sve više – đaka sve manje

U poslednjoj deceniji konstantno opada broj osnovaca u prestoničkim kućama znanja, ali to nije uticalo na smanjenje broja odeljenja. Ona su prestala da se množe tek pre dve godine kada je na školska vrata zakucala racionalizacija – neizbežan „bauk” od kojeg strahuju prosvetari. Ispostavilo se da je bila sputana ili nemoćna da zaustavi rast broja zaposlenih nastavnika o čemu svedoče brojke Zavoda za informatiku i statistiku.

U jezgru prestonice mnoge škole imaju dvostruko više klupa nego đaka. Njihov je adut da se kvalitetnije radi sa decom u manjim grupama i samo u prepodnevnoj smeni. A u obodnim naseljima kuće osmogodišnjeg obrazovanja, kao što su „Aleksa Šantić” u Kaluđerici i „Stevan Sremac” u Borči, bile su prebukirane i radile su u tri smene.

Mreža prestoničkih osmoletki u poslednje tri godine ostala je bez zemunske OŠ „Desanka Maksimović”, a obogaćena je sa šest novoizgrađenih škola. One su otvorene u Borči, Kaluđerici, Novoj Galenici, Altini, Surčinu i Stepojevcu – uprkos tome što je ukupan broj osnovaca u stalnom padu.

– Nema sumnje da je sve manje dece a da se broj nastavnika i škola ne smanjuje. Pošto je reč prevashodno o osnovnim školama logično je da one ’idu’ ka deci, da se otvaraju gde postoji potreba na osnovu broja učenika. Ne može se očekivati od roditelja da decu školuju, recimo, u Starom gradu ako žive na periferiji. Ali zato u jezgru prestonice koje postaje poslovni deo, gde sve manje ljudi stanuje, a i stanovništvo je starije, neopravdano je da sve škole opstanu – ocenila je Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), i napomenula da je najveća neracionalnost što se tiče broja nastavnika po učeniku u Beogradu i Vojvodini. Radunovićeva smatra da obrazovnom sistemu nedostaje spremnost da se uhvati u koštac sa racionalizacijom, jednom od mera za unapređenje ovdašnjeg školstva koje predlaže NPS.

(/slika2)Statistika potvrđuje nesklad u kretanju broja učenika, odeljenja, nastavnika i školskih zdanja u prestoničkoj mreži škola (prikazano u tabeli). Osmogodišnje obrazovanje u glavnom gradu trenutno stiče 119.509 školaraca, to je čak 17. 382 manje nego što ih je u klupama sedelo na početku prošle decenije. Ilustracije radi, u skladu sa smanjenjem broja đaka u Beogradu, moglo je da nestane na desetine osnovnih škola. Ako bismo pitali statističare, bez dvoumljenja bi kazali da je proporcionalno umanjenju broja učenika trebalo da se skrati spisak zaposlenih nastavnika, ali nije. Prosečan broj učenika po nastavniku u prošloj školskoj godini bio je 13,87.

Pre deset godina taj procenat je bio za pet veći. Od prošlog septembra kada je i u Beogradu zaživeo „recept” Ministarstva o formiranju odeljenja sa najmanje 25 učenika, u proseku 23,27 đaka uči u odeljenju.

„Kasnimo sa rezultatima istraživanja iz oblasti obrazovanja i za sada gotove rezultate imamo samo za osnovne škole na početku školske godine. Postoji 290 redovnih osnovnih škola, dakle više nego ranije. Odeljenja je ukupno 5.134. Podaci o broju nastavnika trenutno nedostaju. Prosečan broj učenika po odeljenju gotovo je jednak prošlogodišnjem. Kontinuirano smanjenje broja đaka u osnovnim školama posledica je prirodnog priraštaja. Ali, takođe zahvaljujući stopi rađanja, može se naslutiti da će u budućnosti biti popunjenije đačke klupe, što se vidi i na osnovu rasta broja upisanih prvaka u poslednjih pet godina”, pojasnila je Radmila Vićentijević, načelnik Odeljenja društvenih delatnosti i ekonomskih aktivnost Zavoda za informatiku i statistiku.

U Sekretarijatu za obrazovanje tvrde da u Beogradu nema 290 redovnih osmoletki, već oko 200, ako u zbir ulaze i umetničke škole, škole za đake sa smetnjama u razvoju i za obrazovanje odraslih. Uspeli su da prebroje osmoletke drugačije nego Zavod za informatiku i statistiku, ali ne i da ocene da li je broj školskih zdanja u kojima uče osnovci u skladu sa potrebama Beograđana. Na to će, izgleda, moći da odgovore tek iduće godine, jer ovih dana formiraju Komisiju, čiji je zadatak da do prvog decembra izradi predlog Odluke o mreži osnovnih škola na osnovu kriterijuma koje je prošlog oktobra utvrdila Vlada.

Milenija Simić-Miladinović