Kovčezi Pirota i okoline

PIROT – Etnološka izložba "Kovčezi Pirota i okoline", iz zbirke muzeja Ponišavlja, otvorena je u Galeriji "Čedomir Krstić" povodom pedesetogodišnjice od prve etnološke postavke u Muzeju. Piroćanci mogu da vide dvadeset pet sanduka iz vremena između 17. i 20. veka sa fotografijama i pratećim eksponatima.
Najvredniji kovčeg je iz druge polovine 17. veka. Pronađen je u selu Kamik kraj Pirota pun oružja i odela, a pretpostavlja se da su ga ostavili Čerkezi prilikom bekstva. Inače, Franc Kanic u svom putopisu navodi da su Čerkezi zajedno sa Arnautima koristili gužvu i svađu na pirotskom panađuru i tako otimali robu ili su sačekivali u zasedi trgovačke karavane i pljačkali ih. Autor izložbe, viši kustos Muzeja Ponišavlja i etnolog Saška Velkova kaže da je kovčeg prema tehnici inkrustacije i boji sedefa i kosti, (umetnuti u drvo) rađen u ohridskoj školi. Ima i kovčega na kojima je upisana i godina kada je napravljen tako da neki pripadaju komoranskim kovčezima iz 1836. godine.

– Izloženi kovčezi su uglavnom iz muzejske zbirke i iz zaostavštine pirotskih porodica. Pirot je bio poznati trgovački grad, ali ovde nisu izrađivani kovčezi, osim onih od tesanih dasaka kao što su izložene naćve i duboki sanduk za devojačku spremu. Trgovci su kovčege nabavljali u Vidinu, Sofiji, Makedoniji, Bosni i Dubrovniku – rekla je Velkova naglašavajući ulogu kovčega u narodnom životu.

Kovčezi su služili za transport prtljaga, robe, devojačku spremu, čuvanje dragocenosti, dokumentacije, a rađeni su od tesanih dasaka, ukrašavani duborezom, inkrustacijom bojenjem, ili obloženi limom, platnom i kožom. Najveći broj kovčega i sanduka dobijen je na poklon od građana.

U roku od šest godina od objavljivanja Proglasa 1948. godine, u kome su građani pozivani da poklone etnološke predmete, 1956. je priređena prva etnološka izložba i formiran deo zbirke muzeja u kući Malog Riste.

Autor postavke kovčega, istoričar umetnosti Radmila Vlatković kaže da zbirka muzeja najviše sadrži etnološke predmete i da su se zato odlučili za ovakvu postavku.

– Sanduci imaju izuzetnu ornamentiku, slikanu i rezbarenu, koja pokazuje umešnost naših ljudi. Istakla bih i likovnu vrednost nekih slikanih detalja na sanducima. Prateći elemenat izložbe su fotografije sa uvećanim detaljima na sanducima pa imamo žanrovske motive, ukrase i segment ambijentalnih rešenja u kojima su se kovčezi nalazili, a za to je iskorišćen prostor Muzeja – rekla je Radmila Vlatković.

Sadašnja postavka u Muzeju Ponišavlja, sa malim izmenama, urađena je 1979. godine. Muzej Ponišavlja prvi je specijalizovani muzej izvan Beograda sa ovakvom jedinstvenom postavkom.