Portret psihopate

Suočivši se s pojmom „psihopata”, većina ljudi prvo pomisli na nenormalne, zle i opasne osobe. To nije baš tako, jer mnoge psihopate srećemo svakoga dana, a njihove obične fizionomije i ljubazno ponašanje ne ukazuju nam na bilo šta neprirodno.

I zaista, identifikacija psihopata nije laka. Površni šarm, patološka lažljivost, odlučnost, lakoća konverzacije i brzina donošenja odluka prikrivaju njihovo odsustvo emocija, krivice i kajanja. Dok se ne upoznamo sa prošlošću psihopata i dok ne preteraju, obično smo njima fascinirani.

Psihopate nisu bezuslovno nasilne iako vode nemiran život. Po pravilu su izrazito promiskuitetni, obično su uključeni u sumnjive poslove, brzo stvaraju i gube prijateljstva (zavisno od interesa), uvek koriste ono što je na raspolaganju a nikad i ni u čemu ne doprinose. Iako prave brzu karijeru, ona nije dugovečna.

Policajci znaju da psihopate nemaju razvijenu svest o kazni za svoje prestupe i zato s lakoćom ulaze u rizike. Njihove psihološke odlike ne moraju, same po sebi, biti uvek nenormalne, ali kombinovane s perverznim željama i agresivnim temperamentom uz odsustvo moralnih ograničenja, koja se nazivaju savešću, predstavljaju detonator za opasnu eksplozivnu smešu negativnih i pozitivnih osobina. Zato se psihopate ne ustežu od podvala, silovanja, pedofilije, sadizma i ubistava, iako se mora reći da toj sklonosti ne podležu svi. Njihov mozak, naročito paralimbički sistem koji obrađuje emocije, razlikuje se po strukturi i funkciji od normalnog mozga, što se lepo vidi skeniranjem funkcionalno magnetskom rezonancom.

Američki psihijatar Robert Hare bodovao je 20 najvažnijih simptoma psihopatije sačinivši „kontrolnu listu” (Robert Hare: Psychopaty Checklist). Prototip psihopate u zbiru ima 40 poena dok bi neko bez trunke psihopatskih odlika imao zbir ravan nuli. Inače, 30 poena ili više kvalifikuje psihopatu.

Kriminalci bez psihopatskih kvalifikacija imaju oko 22 poena i zato svega 30 odsto zatvorenika ispunjava kriterijume za psihopatiju. Ono što se ređe pominje jesu žene-psihopate koje čine jednu desetinu psihopatske populacije.

Spektar psihopatologije je širok. Na jednom kraju su takozvani granični slučajevi koji dobar deo života provedu kao malo nastrani šefovi, članovi upravnih odbora ili, upustivši se u politiku, nekada dospevaju i do gornjih partijskih nivoa. Na drugom kraju su oni koji leže po zatvorima (njihovo oličenje je Hanibal Lektor u filmu „Kad jaganjci utihnu”) i u grobovima, gde završavaju posle začuđujućih poduhvata koji normalnim ljudima nikada ne bi pali na pamet. I zaista, svako društvo ima psihopate, koji pod izuzetnim okolnostima kao što su neredi, ratovi i prirodne katastrofe zbog svojih neobičnih, ali u tim trenucima spasonosnih odluka postaju poštovane ličnosti. Setimo se sopstvenih heroja ulice, kasnije preraslih u nacionalne heroje. Ali ne dirajmo u sveže rane. Bolje je pogledati neke svetski slavljene heroje novijeg vremena. Uzmimo Oskara Šindlera, protagonistu Spilbergovog filma „Šindlerova lista”; Šindler je bio lažljivac i prevarant, neuspeli biznismen u legitimnim poslovima, ali je u moralnom haosu ratnog vremena bio uspešan. On je sa osećanjem sopstvene grandioznosti započeo lični rat protiv Trećeg rajha i uspeo je u onome na šta se namerio. Spasao je mnogo Jevreja.

Zar Džulijan Asanž, australijski psihopata, nije osvojio srca svih novinara, jer se sam ustremio na SAD, otkrio i objavio šta je pisalo u telegramima njihovih diplomata. Ali Asanž je podlac: podvaljivao je ženama sa kojima je odlazio u krevet, prethodno odsecajući vrh svojih prezervativa.

Kriminalni poduhvati, naročito u ekonomiji, provociraju diskusiju od koje se očekuje rasvetljavanje dileme: da li se radi samo o poremećaju ličnosti ili je psihopatija jedan od vidova adaptivnog ponašanja, neophodnog u borba za opstanak, pogotovo kad se zna da je psihopatija u svim populacijama zastupljena sa jedan odsto.

Uostalom, svi nosimo od 10 do 25 odsto psihopatskih osobina, ali smo vaspitani da ih gušimo. Zbog toga je važno rano otkriti i lečiti decu s klicom psihopatije. Lečenje formiranih psihopata nije uspešno, a jedini dobar lek protiv većine tih ljudi je zatvor.

profesor univerziteta