Vlaške majke u petnaestoj, babe već u tridesetoj

Negotin – Negotinsko porodilište nedavno je, sa bebom u naručju, napustila petnaestogodišnja devojčica iz osnovne škole. Zatečeni su i pedagozi i socijalni radnici jer je tema maloletničkih brakova, po kojima je Negotinska krajina decenijama prednjačila u Srbiji, bila potisnuta sve aktuelnijim raspravama o narkomaniji i drugim savremenim porocima. Ne slučajno, jer je Negotin (čiji je gotovo svaki treći stanovnik na privremenom radu u inostranstvu) još pre više od dve decenije, odmah posle Beograda, osnovao i opštinski štab za borbu protiv narkomanije. I – sve do nedavnog slučaja maloletne majke, maloletnički brakovi nisu bili u žiži ovdašnje javnosti.

A do pre pola veka u negotinskoj opštini sklapano je godišnje i do 30 maloletničkih brakova. Maloletnih porodilja bilo je i dvostruko više, a pre dvadeset godina jedna romska devojčica prvo dete rodila je u dvanaestoj, a drugo sa nepunih 14 godina.

Zatečeni stručnjaci ipak nisu skloni da poveruju da se tradicija maloletničkih brakova u ovom kraju, karakteristična prevashodno za vlašku populaciju, obnavlja i u ovom veku. Ali, nije ni zamrla potpuno, kao što se mislilo. Prošle godine u negotinskom porodilištu 16 porodilja su bile maloletnice, a tri su imale manje od 14 godina. Među Vlasima nisu retke porodice sa po pet živih generacija. Devojčica koja rodi sa 14 godina postaje baka sa 28 ili 30 godina, a ima na ovom području i očeva sa 17 godina. Ipak, na glasu su ovde decenijama, i sada, vlaške babe, mlađe i očuvanije od mnogih u svetu. Dobijaju unučiće od maloletnih ćerki, neretko i unučiće od unuka.

U Centru za socijalni rad u Negotinu ne poriču da tradicija još živi, ali u znatno manjem obimu nego nekada. Uočljivo je i da je znatno više maloletnih porodilja nego maloletničkih brakova. Zvanično, u poslednjoj deceniji broj maloletničkih brakova opao je na pet do šest godišnje, a to znači da ih je za pet do šest puta manje nego nekada. Stručnjaci i dalje takve brakove ne preporučuju zbog psihofizičke nezrelosti budućih majki. Protive se, takođe, i ranim seksualnim odnosima „zbog velikog rizika od polno prenosivih bolesti i neželjene trudnoće“.

Ali granica ranih seksualnih odnosa se ne pomera kako bi se to očekivalo sa višim stepenom prosvećenosti. Utiče na to, zapažaju stručnjaci, i odsustvo roditeljskog nadzora i vaspitanja negotinske mladeži. Zato što mnogi roditelji rade u svetu, a njihova deca u negotinskom zavičaju odrastaju pod nedovoljno budnom pažnjom ostarelih baba i deda. U takvim uslovima, uz obilat devizni džeparac, decu naših gastarbajtera vrebaju razna iskušenja i poroci.

Psiholog u Centru za socijalni rad u Negotinu Kruna Stefanović kaže da nema preciznih informacija o uspešnosti maloletničkih brakova, ali je, veli, tačno da ima slučajeva da su „deca maloletnih roditelja u negotinskom kraju zanemarena i da im se zato oduzima starateljstvo nad njima“.

Nema ni pouzdanog odgovora zašto se i danas ovde sklapaju maloletnički brakovi. Ranije se to najčešće činilo iz ekonomskih razloga: da se što pre dođe do radne snage i spajanja domaćinstava i imovine „jedinca“ i „jedinice“. I dok roditelji danas prikrivaju stvarne razloge za prevremene brakove dece, tvrdeći kako se „deca stvarno vole“, u negotinskom Centru za socijalni rad imaju i drugačija saznanja. Maloletnici im sami priznaju da ih je iznenadila neplanirana trudnoća, ili da se uzimaju kako bi lakše otputovali kod roditelja gastarbajtera u inostranstvo.

U Negotinu se pamte i „bračni slučajevi“ iz vremena kada je ovde cvetao poznati negotinski buvljak, u poslednjoj deceniji prošlog veka. Tada su uloge neodoljivih zavodnica imale naočite (punoletne) Rumunke. Zavodile su, istovremeno, i dedove i unuke u negotinskim selima, uživajući u imovini i ušteđevini njihovih sinova i očeva gastarbajtera. Još se priča kako je jedna Rumunka zaludela „tetrebastog“ maloletnika u jednom negotinskom selu. Živeli su raskalašno, dobili i sina, a zatim je zavodnica iznenada nestala. S njom je nestala i ušteđevina koja je u selo godinama stizala od roditelja iz Švedske.

Stojan Todorović