Влашке мајке у петнаестој, бабе већ у тридесетој

Неготин – Неготинско породилиште недавно је, са бебом у наручју, напустила петнаестогодишња девојчица из основне школе. Затечени су и педагози и социјални радници јер је тема малолетничких бракова, по којима је Неготинска крајина деценијама предњачила у Србији, била потиснута све актуелнијим расправама о наркоманији и другим савременим пороцима. Не случајно, јер је Неготин (чији је готово сваки трећи становник на привременом раду у иностранству) још пре више од две деценије, одмах после Београда, основао и општински штаб за борбу против наркоманије. И – све до недавног случаја малолетне мајке, малолетнички бракови нису били у жижи овдашње јавности.

А до пре пола века у неготинској општини склапано је годишње и до 30 малолетничких бракова. Малолетних породиља било је и двоструко више, а пре двадесет година једна ромска девојчица прво дете родила је у дванаестој, а друго са непуних 14 година.

Затечени стручњаци ипак нису склони да поверују да се традиција малолетничких бракова у овом крају, карактеристична превасходно за влашку популацију, обнавља и у овом веку. Али, није ни замрла потпуно, као што се мислило. Прошле године у неготинском породилишту 16 породиља су биле малолетнице, а три су имале мање од 14 година. Међу Власима нису ретке породице са по пет живих генерација. Девојчица која роди са 14 година постаје бака са 28 или 30 година, а има на овом подручју и очева са 17 година. Ипак, на гласу су овде деценијама, и сада, влашке бабе, млађе и очуваније од многих у свету. Добијају унучиће од малолетних ћерки, неретко и унучиће од унука.

У Центру за социјални рад у Неготину не поричу да традиција још живи, али у знатно мањем обиму него некада. Уочљиво је и да је знатно више малолетних породиља него малолетничких бракова. Званично, у последњој деценији број малолетничких бракова опао је на пет до шест годишње, а то значи да их је за пет до шест пута мање него некада. Стручњаци и даље такве бракове не препоручују због психофизичке незрелости будућих мајки. Противе се, такође, и раним сексуалним односима „због великог ризика од полно преносивих болести и нежељене трудноће“.

Али граница раних сексуалних односа се не помера како би се то очекивало са вишим степеном просвећености. Утиче на то, запажају стручњаци, и одсуство родитељског надзора и васпитања неготинске младежи. Зато што многи родитељи раде у свету, а њихова деца у неготинском завичају одрастају под недовољно будном пажњом остарелих баба и деда. У таквим условима, уз обилат девизни џепарац, децу наших гастарбајтера вребају разна искушења и пороци.

Психолог у Центру за социјални рад у Неготину Круна Стефановић каже да нема прецизних информација о успешности малолетничких бракова, али је, вели, тачно да има случајева да су „деца малолетних родитеља у неготинском крају занемарена и да им се зато одузима старатељство над њима“.

Нема ни поузданог одговора зашто се и данас овде склапају малолетнички бракови. Раније се то најчешће чинило из економских разлога: да се што пре дође до радне снаге и спајања домаћинстава и имовине „јединца“ и „јединице“. И док родитељи данас прикривају стварне разлоге за превремене бракове деце, тврдећи како се „деца стварно воле“, у неготинском Центру за социјални рад имају и другачија сазнања. Малолетници им сами признају да их је изненадила непланирана трудноћа, или да се узимају како би лакше отпутовали код родитеља гастарбајтера у иностранство.

У Неготину се памте и „брачни случајеви“ из времена када је овде цветао познати неготински бувљак, у последњој деценији прошлог века. Тада су улоге неодољивих заводница имале наочите (пунолетне) Румунке. Заводиле су, истовремено, и дедове и унуке у неготинским селима, уживајући у имовини и уштеђевини њихових синова и очева гастарбајтера. Још се прича како је једна Румунка залудела „тетребастог“ малолетника у једном неготинском селу. Живели су раскалашно, добили и сина, а затим је заводница изненада нестала. С њом је нестала и уштеђевина која је у село годинама стизала од родитеља из Шведске.

Стојан Тодоровић