PISCI BIRAJU 5

1. Koji roman najbolje predstavlja 20. vek u domaćoj književnosti?

2. Koji roman najbolje dočarava isti vek u svetskoj književnosti?

Filip David

1. „Enciklopedija mrtvih“ Danila Kiša

2. „Proces“ Franca Kafke

Iako strogo žanrovski gledano „Enciklopedija mrtvih“ nije roman, po unutrašnjoj konstrukciji i širini zahvata ova sjajna novela mogla bi se nazvati i sažetim romanom. Tu su sadržane neke od glavnih tema književnog dela Danila Kiša, lična istorija dvadesetog veka, porodična drama, kabalistički motivi, savršeno komponovana priča koja na neki način zaokružava čitav Kišov opus. A i sam Kiš dao je podnaslov „Čitav život“. „Konkurenciju“ Danilu Kišu u jednom ovakvom veoma suženom i strogom ličnom izboru mogli bi da čine romani Ive Andrića, Desnice, Mirka Kovača, meni inače veoma dragih autora, ali ne bih želeo da ulazim u polemiku jesu li ili nisu „domaći pisci“, kojoj književnosti pripadaju, o čemu postoje različita mišljenja.

Kafkin „Proces“ je jedan veoma subjektivan izbor. To je pisac koji mi je, kada sam počinjao da pišem, otvorio potpuno novi pogled na književnost, pisac koji je učinio ono što je u književnosti najteže: promenio ugao gledanja na stvarnost a ostao autentičan, višesmislen i inspirativan.

Zvonko Karanović

1. „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog

2. „Putovanje nakraj noći“ Luja Ferdinanda Selina

Biram dva romana koji tematizuju rat, ali koji i potvrđuju tezu da se najbolja poezija poslednjih sto godina ne nalazi u pesmama već u proznim delima. „Dnevnik o Čarnojeviću“ je ne samo portret pojedinca izgubljenog i nesnađenog u haosu istorije i ratnog stradanja, nagoveštaj sumorne sudbine čoveka dvadesetog veka nemoćnog pred „silama nemerljivim“, već i lirski roman vanredne lepote.

Roman „Putovanje nakraj noći“ često je nazivan „emotivnom simfonijom“, ali on je pre gigantska poema, sveobuhvatni popis ljudskih slabosti, nemilosrdna vivisekcija društva koje će vođeno pohlepom proizvesti nove ratove, konc-logore, globalizaciju, tehnološku otuđenost. Selin uznemirava i provocira, njegov pesimistički pogled na svet je brutalan, ali zapravo mnogo dublji i bliži istini nego što bismo to želeli sebi da priznamo.